СУЂЕЊЕ ОРИЋУ: Свједочење о акцијама на села Лолиће и Куњерац

Суђење Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу због убиства три српска заробљеника у селима око Сребренице и Братунца, у завршној је фази. Одбрана је најавила саслушање још само једног свједока.

Из публике су слушали доказе Тужилаштва и свједочење заштићеног свједока о томе како је Насер Орић о Петровдану 1992. године ликвидирао судију Слободана Илића у Залазју, у Куњерцу у децембру исте године фотографа Митра Савића, а у Лолићима заједно са Сабахудином Мухићем – Милутина Милошевића.

А онда се већина њих преселила на клупу за свједоке, али одговоре на кључна питања – попут онога ко им је био претпостављени – нису знали. Али су сви одреда говорили да Орић и Мухић нису били на мјестима ликвидације и како кључни свједок О1 и није био припадник муслиманске војске. У том тону протекло је и данашње свједочење Џемаила Бећировића.

„Чула се огромна бука и наједном се појавила огромна колона у којој је на челу било неколико тенкова. Иза њих су ишли транспортери, неколико аутобуса, пуних војске, а иза тога је дугачка колона путничких моторних возила и камиона“, рекао је Бећировић.

Такву оружану масу зауставило је и разбило стотинак, углавном ненаоружаних, сељана, организованих у сеоске страже. Бећировић је истакао да је Милутин Милошевић убијен на једном од тих транспортера у размјени ватре. Али, Милошевићеви скелетни остаци, када су ексхумирани, били су завезаних руку. Да ли је неко мртвом Милутину руке везивао или је он везаних руку можда пуцао, ту имагинарну дилему у свом свједочењу Бећировић није отклонио. А сличних је било много.

„Обзиром да сам знао шта ће се дешавати, радио сам на организацији сеоских стража за одбрану Коњевић Поља од предстојеће агресије“, рекао је Бећировић и додао да он није био никакав командир, већ цивилно лице.

Касније у дијелу свједочења, које нам Суд није доставио , омакло се Бећировићу па је рекао и то да је био помоћник команданта за морал. Услиједило је и немушто оправдање – да је то формацијско звање – сам себи додијелио.

И субрегија која је, према материјалним доказима муслиманских формација, обухватала подручје од Сребренице и Братунца, па до Власенице, за Бећировића није постојала. А ако и јесте – било је то само,како каже, на папиру.

Лолићи нису били повезани путном комуникацијом са Сребреницом, па Орић са својим војницима нити је био нити је могао да им стигне у помоћ. Бар тако тврди Бећировић. Слично је казивао и други свједок Јасмин Синановић. Чињеница је, међутим, да су поједини муслимански војници из Сребренице одликовани због заслуга управо у Лолићима, за свједока је била “непозната“.

За судију Шабана Максумића – ирелевантна.

Тагови: Насер Орић, Сабахудин Мухић