СУЂЕЊЕ МАХМУЉИНУ: Свједоци говорили о тортурама које су прошли

Свједоци Тужилаштва БиХ Недељко Вучковић и Миле Гојић  су пред Судом БиХ, у наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, испричали кроз какве су тортуре прошли након што су их у септембру 1995. године на ратишу у Возући заробили припадници одреда „Ел муџахедин“.

Вучковић и Гојић били су припадници Друге крајишке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ када су их заробили муџахедини, након што су десетак дана лутали кроз шуме у Возући.

Вучковић је рекао да су у групи војника ВРС који су том приликом заробљени били и заштићени свједоци С1, С2, као и Миле Војић, Неђо Пећанац и Боро Гавић.

Оба свједока испричала су да је групу заробљеника пресрео муџахедин црне пути у возилу „џип“ који је хтио да их стријеља, али да су то спријечила два муџахедина у цивилној одјећи.

„Одвели су нас у једно мјесто гдје су нам дали мармеладу и хљеб, а након тога су нас повезали ужетом, прекрили декама и тукли лопатама. Два сата након тога потрпали су нас у камионе и одвезли у неко мјесто гдје нас је дочекала група муџахедина уз повике ‘алаху егбер’ и да нас треба поубијати“, присјетио се Вучковић.

Он је описао камп одреда „Ел муџахедин“ као велику ливаду са шаторима и црним заставама на улазу и додао да су заробљени смјештени у кућу без крова са даскама на прозорима.

Вучковић каже да су заробљени одвођени на саслушавање и тучени, а да му је један војник ударцем ногом избио зуб.

„Тукли су ме колцем по голим табанима, а по глави и леђима шипком и кабловима“, рекао је Вучковић и навео да је био сав у модрицама, без свијести.

Он је истакао да је био 12 дана у муџахединском кампу и да је након тога транспортован у Зеницу у затвор, гдје није говорио о тортурама кроз које је прошао. У затвору је остао до 26. јануара 1996. године.

Гојић је испричао како су његову групу заробили муџахедини и рекли им да би било боље да су се предали припадницима Хрватског вијећа одбране.

Он је навео да су муџахедини размишљали да ли да их одвезу на стадион или у логор.

Гојић је нагласио да су сви заробљени, након што су одведени у камп одреда „Ел муџахедин“ испитани, те тучени кабловима, цијевима и жељезним шипкама по ребрима.

„Када су ме истукли, наставили су да ме муче електрошоковима. Свезали су ме за акумулатор, жицом за врат и за ногу. То ми се и није учинило толико страшно јер сам изгубио свијест“, рекао је Гојић.

Он каже да је у Зеници, за разлику од кампа, „била цивилизација“.

„Нису нас тукли, али нису нас ни питали шта смо преживјели у кампу“, рекао је Гојић који је затвору у Зеници остао до 7. јануара 1996. године.

На крају данашњег рочишта, предсједавајући судија чуо је ставове Тужилаштва и одбране који се односе на продужење мјера забране.

Тужилац Седин Идризовић рекао је да постоје разлози за продужење мјера забране, док Махмуљинов адвокат Фахрудин Ибришимовић није имао ништа против.

Оптужница терети Махмуљина да, док је трајала војна акција на ширем подручју Завидовића и Возуће у току 1995. године, као командант Трећег корпуса у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, није ништа предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима.

Суђење Махмуљину биће настављено у сриједу, 25. јануара, у 13.00 часова.

Тагови: Миле Гојић, Недељко Вучковић, Суд БиХ