СУЂЕЊЕ МАХМУЉИНУ: Свједочења о злочинима одреда „Ел муџахедин“

Свједок Тужилаштва БиХ Драженко Дабић испричао је данас на суђењу команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину да су њега и још педесетак војника и цивила код села Кестен /у општини Завидовићи/ заробили припадници те армије, међу којима је био и одред „Ел муџахедин“, који су одмах убили Миленка Станића, а остале тукли опасачима.

Дабић је додао да су сви били постројени „прекопута сале сеоског центра у Кестену“, да им је речено да се скину, изују и баце све што су носили и имали у џеповима, што су они и урадили.

Према Дабићевим ријечима, Миленко Станић није дозволио да му из џепа узму кутију са цигаретама, те га је један припадник одреда „Ел муџахедин“ одмах убо бајонетом у леђа, а када је пао на земљу убоден је још неколико пута, да би му затим испалили у главу неколико рафала.

„Кад су убили Миленка, нас су пола сата тукли токама са опасача, онда су нас увели у салу која је била пуна воде и наставили да нас туку ланцима и опасачима“, испричао је свједок.

Дабовић каже да га је из сале спасио један млади војник такозване Армије БиХ, који га је сакрио под степенице једне напуштене српске куће, рекавши му да ћути, јер ће их обојицу заклати ако га пронађу.

Свједок је додао да је током скривања у тој кући видио да групу заробљеника одводе у правцу Подсилова и Завидовића, а да су он и још један човјек из куће одведени у полицијску станицу.

„Док су нас одводили, видјели смо те заробљенике како везани стоје поред пута окружени муџахединима који су држали пушке уперене у њих. Послије тога их нисам више видио“, рекао је Дабић.

Он је навео да је потом одведен у затвор у Зеници, одакле је размијењен 24. децембра 1995. године.

Други свједок Тужилаштва Слободан Јовић изјавио је да је његова сестра Слободанка Јовић заробљена са још 53 војника и цивила, 11. септембра 1995. године, док су покушавали да дођу до Добоја.

Јовић је посвједочио да му је сестра испричала да су их након заробљавања у селу Кестен потрпали у камионе и одвели у неки логор у коме је било пуно шатора, те да су тамо сви претрпјели тортуру.

Према његовим ријечима, Слободанка је из кампа одреда „Ел муџахедин“ пребачена у затвор Зеница, гдје је била до 15. новембра 1995. године.

Он је рекао да му је 1997. године Хашки истражитељ предочио гомилу слика, међу којима је препознао свог оца Милоша Јовића, а у судници му је презентована слика на којој се виде убијени људи, на којој је он показао и свога оца, коме су руке и ноге биле везане за двије шипке.

Јовић је нагласио да је Хашким истражитељима пет пута давао изјаве, те да су му они рекли да је то за предмет који се води против Сакиба Махмуљина и команданта такозване Армије БиХ Расима Делића.

Махмуљинов адвокат Нермин Мулалић рекао је да је одбрани ово сазнање од круцијалног значаја, те додао да је први пут добио информацију да се водио предмет против његовог клијента.

Трећи свједок „С6“ изјавио је да је разговарао са заштићеним свједоком „С4“, која му је рекла да је била заробљена са још 15-ак жена и да су биле затворене у сали центра у селу Кестен, те да су им биле везене очи.

Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Наставак суђења заказан је за 5. јули.

Тагови: Ел Муџахедин, Сакиб Махмуљин