ШТРБАЦ: Загреб заборавља да су хрватски пилоти убијали српску дјецу и старце
(Саво Штрбац) Фото: РТРС
Директор Документационо – информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац поручио је да Загреб, који је недавно подигао кривичне пријаве против групе српских генерала због гранатирања Банских двора 1991. године, заборавља да су хрватски пилоти убијали српску дјецу и старце у избјегличким колонама у БиХ.
Штрбац наводи да Хрватима није пријетила никаква опасност од оних у избјегличким колонама, и да те исте пилоте не намјерава казнити већ их назива витезовима и херојима.
Штрбац је у изјави за Срну подсјетио да за гранатирање избјегличких колона на Петровачкој и Приједорској цести у августу 1995. године у којим је погинуло 13 српских цивила – избјеглица из Републике Српске Крајине, а више десетина рањено, Тужилаштво БиХ води истрагу, коју никако не може да оконча пошто Хрватска неће да им достави имена пилота који су управљали авионима у тренутку гранатирања колона.
„Штавише, службена Хрватска је све до 2013. године порицала да су њени авиони уопште учествовали у тим гранатирањима, оптужујући Србе за `самогранатирање`“, указао је Штрбац.
Он је подсјетио да је тек када је хрватски магазин „Војна повијест“ објавио све активности хрватског ваздухопловства у акцији „Олуја“ наводећи и Петровачку и Приједорску цесту, хрватска страна у писаној форми признала да је „хрватска војска заиста предузимала одређене акције против српских моторизованих оклопних колона на територији БиХ, али да им мета нису били српски цивили“.
„Дакле, ако су хрватски органи гоњења чекали 26 година валидне доказе да процесуирају одговорне припаднике бивше ЈНА за гранатирање Банског двора, гдје је била једна цивилна жртва и четворо рањених, питам се шта их је спречавало да процесуирају одговорне по командној одговорности и непосредне извршиоце убиства на Петровачкој и Приједорској цести када су имали све доказе у рукама, односно зашто нису поступили по замолници Тужилаштва БиХ да их барам они процесуирају“, пита Штрбац.
Према његовим ријечима, одговор је опет у двоструким аршинима европске Хрватске.
„Њихови пилоти, који су убијали дјецу и старце у другој држави који им нису били никаква пријетња су `витезови` и `хероји` како су /Рудолфа/ Перешина посмртно назвали први предсједник Хрватске Фрањо Туђман и Антун Тус, а пилоти ЈНА и њихови наредбодавци, који су гранатирали легални војни циљ су `убице и ратни злочинци`. Наравно на оваквим дуплим стандардима се не може градити ни помирење ни повјерење“, закључио је Штрбац.
Према подацима „Веритаса“ у гранатирању Петровачке цесте у близини мјеста Бравско хрватска авијација је 7. августа 1995. године својим гранатама убила Даринку Дрчу /68/ и њене унуке Јовицу Дрчу /6/ и Мирјану Дубајић /21/ као и Невенку Рајић /11/ и њеног брата Жарка /9/, те Крстана Вуковића /44/ и његовог сина Дарка /13/. Убијени су и Бранко Стјеља /72/ и његов син Мирко /34/ и Милка Ковачевић /83/.
У том нападу је рањено на десетине избјеглица, а авион који их је побио „миг 21“ је полетио са аеродрома Сплит.
Само дан касније – 8. августа на цести Нови Град – Приједор у селу Сводна два хрватска „мига 21“, која су полетјела са загребачког аеродрома „Плесо“ ракетирали су избјегличку колону и том приликом убили Марију Галожу /76/, њеног сина Раду /40/ и Милу Малобабића /42/ док је четворо дјеце и четири жене теже рањено.
У операцији „Бљесак“ која је претходила „Олуји“ хрватски авион „миг“ 21 је бацио четири касетне бомбе над Босанском Градишком које су усмртиле Немању Голића/9/ и његову сестру Дајану /6/. Том приликом је тешко рањена њихова мајка Гордана и троје комшија.
Авион је оборен одмах по избацивању убојног терета од стране ВРС, а заједно са распаднутим авионом у Саву је пао и пилот Рудолф Перешин, иначе дезертер из ЈНА.
Српска страна је о овим акцијама Хрватске обавијестила Међународни суд правде у спору о геноциду по узајамним тужбама Хрватске и Србије.
