СТРАШНА СТРАДАЊА СРБА У САРАЈЕВУ: У Београду представљена књига „Досије Сарајево“ Миливоја Иванишевића

У Београду је представљена књига „Досије Сарајево“ аутора Миливоја Иванишевића која је, према мишљењу рецензената, књига бола и српских рана, али и дјело које ће сачувати сјећање српског народа на страшна страдања Срба у Сарајеву и истину о томе пренијети будућим генерацијама.

Академик Слободан Реметић истакао је да српски народ дугује велику захвалност Иванишевићу што је написао књигу која ће спријечити да истина о Сарајеву и страдању Срба буде „стављена под тепих“ и да се прећути како је то из идеолошких и других разлога чињено са Јесеновцем и другим српским стратиштима.

„Тешко мајци о чијем сину гусле певају, као и ономе ко посвети живот тако тешким темама као што је то урадио Иванишевић“, рекао је Реметић, додајући да се Срби моле Богу да бар у 10 покољења нико не добије прилику да ради такав посао.

Реметић је оцијенио да је Иванишевићева књига – књига истине о жртвама, али и о томе како су велики на овим просторима играли игру „мачке и миша“ и измишљали трагедије бошњачког народа да би анатемисали Србе, наводећи као примјер случај Маркале.

Академик Срето Танасић каже да први пут на промоцији неке књиге не може рећи да се радује што то чини, јер она говори о толиким жртвама, међу којима су имена и његових блиских познаника.

„На списку 7.428 жртава је моја пријатељица Јагода Јанковић, мучена у касарни – логору `Виктор Бубањ`. Нашао сам и пријатеља Петра Гашића убијеног у логору `Сунце` и његовог сина Оливера, и старицу Стоју Мијатовић убијену на њиви у Забрђу код Рајловца“, рекао је Танасић.

Он је нагласио да је изузетно значајно сачувати имена страдалих, што је Иванишевић овом књигом и учинио, те да је то примјер како би требало прикупити и пописати све српске жртве у ратовима у 20. вијеку.

„Раније смо препуштали да нам `верно` попишу жртве они који су над нама чинили злочине. Зато данас имамо онакве изјаве о Јасеновцу и онакве верзије догађаја у Сарајеву из 90-тих година прошлог вијека какве су изнесене у `Британики` из 2005. године, које су искривљена истина“, рекао је Танасић.

Новинар Јован Бајић, који је радио на прикупљању података о страдалима у Купресу за књигу Милана Булајића „Усташки злочин геноцида“, нагласио је да је Иванишевић неко кога би у бившој Југославији с правом назвали великим националним радником јер је сам учинио оно што код Хрвата и Бошњака раде институције.

„Да није њега, били бисмо у хаосу. Он је заслужан за прикупљање података, не само за Сарајево, већ и за целу БиХ. Он је прикупио и објавио податке за многа места“, подсјетио је Бајић.

Историчар и бивши дописник Срне из Берлина Никола Живковић каже да је тешко да читалац Иванишевићеве књиге остане психички уравнотежен када се суочи са тешким судбинама сарајевских Срба.

„Али, морамо да читамо и говоримо о злочину да бисмо одбранили истину. Данас је тешко и једној Русији да се одбрани од лажи, али ми морамо да се бранимо. Истина изнесена на 280 страница ове књиге је српска одбрана“, сматра Живковић.

Некадашњи професор Сарајевског универзитета Младен Шеваљић нагласио је да српски народ дугује Иванишевићу велико хвала за оно што је урадио да би истина о Сарајеву угледала свјетлост дана.

„Огромно хвала. Иванишевић је институција и стожер око кога се окупљају сви који жале српске жртве у Сарајеву, а њихов број је малтене изједначен са бројем Срба који су заувијек нестали у водама плаве гробнице“, рекао је Шеваљић.

Новинар из Бањалуке Мира Лолић Мочевић сматра да је веома важно да Иванишевићева књига буде преведена на више језика, те штампана и дигитализована, да би је видио свијет.

Дипломата Владислав Јовановић истиче да за људско памћење није важно оно што је било, него оно што је записано, а да српски народ у томе није до сада био успјешан.

Он каже да су, између осталог, због тога Србе окривили за Сребреницу, али су прећутали она мјеста за која им одговара да остану прећутана, те да је стога подржао иницијативу да у Србији буде донесен посебан закон којим ће бити уређени меморијали.

Потпредсједник Источног Сарајева Мирослав Дивчић рекао је да је Источно Сарајево само топоним за Србе који тамо живе, да они живе у Српском Сарајеву, а да Сарајево носе у срцима.

Он сматра да Иванишевићева књига треба да уђе у школско градиво и да буде порука да се 65.000 Срба који сада живе у Источном Сарајеву нису одрекли града из којег су прогнани, а који су стварали његови прадједови.

Главни и одговорни уредник „Хришћанске мисли“, која је издавач књиге, Милорад Средојевић рекао је да је задатак Иванишевићеве књиге да чува памћење и најавио да ће „Досије Сарајево“ ускоро бити представљен у Вишеграду, Бањалуци, Дервенти, на Палама, Сокоцу и у другим градовима Републике Српске.

Аутор књиге Миливоје Иванишевић захвалио је свима који су својим присуством у Националном центру „Слободна Србија“ у Београду увеличали промоцију његове књиге и рекао да никада неће прихватити тврдњу да су Срби губитници у протеклом рату, јер они, не само да су сачували територију, него имају и своју државу – Републику Српску.

Он је рекао да је његова књига доказ да су Срби само бранили своје, одбили први тешки ударац ислама на Европу и документ да УН нису биле поштене и нису заштитиле српски народ у околини Сарајева.