Страхоте у Јабланици: Најискуснији спасиоци нису могли ни да замисле ово што су затекли

Чак ни спасиоци који се дуги низ година баве овим послом нису могли ни да замисле ово што је погодило поплављеу Јабланицу у Босни и Херцеговини. Били су на многим местима, видели су свашта, али овако нешто на нашим просторима, кажу, није виђено. Мотивише их сада жеља да помогну породицама да бар достојно сахране своје најближе.

Младен Кулић, вођа Специјализоване јединице за спасавање из рушевина говори за Спутњик о страхотама које су затекли у Доњој Јабланици.
Поред Републичке цивилне заштите Републике Српске, Федералне управе цивилне заштите, колегама из сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, као и колегама из Црне Горе, ту су и горске службе спасавања. Они удруженим снагама раде на санацији и проналаску затрпаних особа за којима се још трага.

Будући да је време данас било погодно, каже наш саговорник, дошао је велики број радних машина и камиона који су се распоредили да прегледају затрпане објекте и крче путеве како би се обезбедило нормално саобраћање кроз ово место. Пошто није било више кише, кренуло је исушивање мочварног дела у којем су великим делом били поплављени сви објекти. Ипак, иако има доста и машина и спасилаца, Кулић прича да санација не иде тако брзо, будући да је у питању енормна количина муља, камена и песка.

„С обзиром на то да је сада већином посао спао на те тешке радне машине, спасиоци надзиру сваки корак тих машина, како би се уочили могући нестали. Сви су дошли само са једном жељом – да помогну, како локалном становништву, тако и породицама које траже своје најмилије“, рекао је Кулић за Спутњик.

За пар минута изгубити све

Једно малено село је, описује наш саговорник, буквално читаво било затрпано. У кратком временском периоду скоро 340 литара кише је пало на ово подручје, што је допринело да се покрену клизишта, уз велику количину крупног камења које је сравнило са земљом шест или седам објеката на територији Доње Јабланице.

Иако се дуго бави овим послом, Кулић признаје да је видео ствари које није могао ни да замисли. Један од примера такве страхоте је човек који је изгубио свог брата и његову породицу за неколико тренутака. Док му је бујица пролазила поред куће, изашао је да осмотри ситуацију. Бацивши поглед у страну, видео је да комшијине куће једноставно нема на свом месту. Када се окренуо, схватио је да нема ни куће његовог рођеног брата. Преживели је у неколико минута остао без својих најближих, као и без својих комшија.

Нада се најбољем

Кулић се нада да сличних ситуација неће више бити на нашем поднебљу, јер страхоте кроз које су прошли становници Јабланице и других поплављених предела, људи не могу ни изблиза да замисле, док се не нађу на лицу места и не виде размере катастрофе. Сама количина земље коју сада машине рашчишћавају и коју ће вероватно десетинама дана чистити, каже он, довољни су да се претпостави колика је то била несрећа.
„Што се тиче временске прогнозе, није прогнозирано неко велико падање. Јутрос су екипе изашле на лице места одакле је све кренуло како би се проценила безбедносна ситуација и видело да није случајно остала нека слична акумулација која би сутра могла опет да проузрокује сличне ствари „, закључио је он.

Сви су евакуисани

Председник Савеза Горске службе спасавања и један од чланова републичке цивилне заштите Републике Српске Ненад Иконић каже нам да је помоћ која је пристигла из Србије свакако значајна. У недељу је стигао спасилачки тим из Београда од око 40 људи са машинама и сви су на терену. До сада је, каже он, пронађено петнаест тела, а трага се за још петоро људи који су живели у Доњој Јабланици.

Све расположиве машине су на терену и сарађује се са специјалном полицијом, а два тела су пронађена након повлачења језера.
„Једино немамо информацију колико је људи било у моторним возилима на путној комуникацији. Ради се о путу М17 Сарајево-Мостар и не зна се колико људи се ту налазило у моменту када када су се десили поплава и земљотрес“, изјавио је Иконић за Спутњик.

Он каже да су сви евакуисани због предострожности и да се сада на простору Доње Јабланице не налазе цивили. Они се једино доводе да идентификују настрадале и дају информације о томе када су некога последњи пут видели. Иконић је такође био у Турској након огромне природне катастрофе у којој су многи људи настрадали, а својим послом се бави више од двадесет година. Страшни призори којима спасиоци сведоче су незаобилазан део њиховог посла, али се они са тим морају изборити.

„Сам овај посао, потрага и проналазак настрадалих је стресан по себи. Ми ово дуго радимо и сама чињеница да помажете некоме води вас у сасвим другом правцу, да не бисте размишљали о том силном стресу. Наш основни и примарни циљ јесте спашавање људских живота и ово је оно шта морамо да радимо. Обучени смо за воду, планину, за вожњу, хеликоптерско спашавање, ми смо и подводни деминери. Све ситуације су стресне и не може нико рећи да је навикао на ту бол и тугу, то једноставно погађа човека и само зависи како јој се ко може одупрети“, закључује Иконић.