СТРАХ С РАЗЛОГОМ: Због чега се званично Сарајево плаши Милорада Додика?

До октобарских Општих избора остала су тачно три мјесеца. Имена кандидата за члана Предсједништва БиХ из сва три конститутивна народа, углавном су позната. Из Републике Српске политичке снаге одмјериће Милорад Додик и Младен Иванић. Кандидатуром за члана Предсједништва Додик је „помрсио“ конце актуелном бх. естаблишменту. Због чега се званично Сарајево плаши Додика?

Битка за Предсједништво, према бројним анализама, могла би бити пресудна и за формирање власти на свим нивоима. Протекле четири године показале су сву слабост бх. институција и никад већу разједињеност српских политичких странака.

Доласком на власт у Сарајево, представници Савеза за промјене, неријетко су игнорисали ставове институција Републике Српске. Такво понашање није пролазило без критика актуелне власти Републике Српске, па су српским представницима из Савеза за промјене највише замјерили што су по договор, умјесто у Бањалуку, како кажу, одлазили у поједине амбасаде и кабинете Изетбеговићевих изасланика.

Чим је Милорад Додик најавио да ће „под заставом Републике Српске“ СНСД водити кампању и да у Сарајево иде да ојача позицију Српске – настало је комешање у Сарајеву, нарочито у круговима блиским СДА, коју предводи Бакир Изетбеговић. Додику су одмах замјерили да ради на распаду БиХ и да је неколико пута изјављивао да „то није његова земља“.

Шта год Додикови политички противници говорили о њему, добро знају да ће за истим столом имати тешког политичког противника, са јасним и прагматичним приступом, каже професор Ненад Кецмановић.

„Додик је био директан. Његов приступ је здравији и прагматичнији утолико што је чистији и отворенији. Он ће наметнути један прагматичан став чистих рачуна, јасних ставова. Он ће да тражи да се ради оно око чега се могу договорити, тако функционише и у Белгији и Холандији“, навео је Кецмановић.

Ако Додик добије повјерење грађана за српског члана Предсједништва, несумњиво је да ће СДА изгубити савезника који је до сада играо на карту- „завади па владај“.

Дисонантни тонови између Бањалуке и представника Срба који сједе у Сарајеву, оцјењују аналитичари, обезбиједили су Странци демократске акције лагодну позицију.

„Политичко Сарајево с разлогом се плаши Милорада Додика у Предсједништво због тога што је он носилац једне политике која на прво мејсто ставља аутономију Републике Српске, повратак отетих надлежности, јер ће се с тим морати тешко да носе и до сада им је тешко ишло. И он је за разлику од Младена Иванића који је нешто умјеренији политичар и нема агресиван наступ, мислим да је то један од главних страхова“, истиче политиколог из покрета Позитивна Српска Војислав Савић.

Стевица Деђански, политички аналитичар каже да ће се доласком Додика то очигледно промијенити.

„Познати су његови ставови који има оштар правац у одбрани Републике Српске и то је оно што смета политичарима у Сарајеву. Неће моћи рачунати више намогућност неког од Срба да преокрену у своју корист“, навео је Деђански.

Свој правац одредио је и Младен Иванић који под слоганом Савеза за промјене „Дан побједе Српске“, најављује борбу за други мандат. У стилу мудрог и вјештог политичара, као и прије четири године, најавио је да неће водити политику „конфликта“ и сукоба као његов противник Милорад Додик.

Ипак је у случају тужбе БиХ против Србије, коју је Бакир Изетбеговић гурнуо иза његових леђа, рекао да су Бошњаци прешли „црвену линију“. Прелазака преко „црвене линије“ у протекли три и по године, примјећује професор Кецмановић, било је напретек, попут оне у Аустралији.

„Посљедње што се у Аустралији десило да је формирана школа за босанце, на босанском језику и то је урађено испред амбасаде БиХ. Ту није било никакве акције, ни реакције од Иванића и Црнатка. Хоћу да кажем да смо добили и Мектића који се понаша као да је члан СДА или ОХР-а“, рекао је Кецмановић.

По вољи и мјери Сарајева није ни Додикова најава да ће кабинет српског члана Предсједништва измјестити у Источно Сарајево.

Узнемиреност Додикових политичких противника и политичких снага у Сарајеву, анализира и универзитетски професор на Свеучилишту у Мостару Дражен Барбарић. Подсјећа на лежерност функционисања Предсједништва на почетку мандата који се временом почео компликовати.

„У том смислу кандидатура Милорада Додика потпуно мијења лежерност функционисања.Добијате члана који ће својим, бомбастичним, понекад запаљивим, али искреним изјавама, колико год оне биле болне, непрестано у Сарајеву на неки начин привлачити као магнет и медије, и друштвени живот. Једна је ствар када он изјаве шаље из Бањалуке, а друга из Сарајева као члан Предсједнишва“, каже политиколог Дражен Барбарић.

Међу бошњачким кандидатима за члана Предсједништва биће највећа гужва. Кандидат СДА је Шефик Џаферовић, дугогодишњи парламентарац и врло близак породици Изетбеговић. Други кандидат из реда Бошњака је СДП-овац Денис Бећировић, а трећи, и према оцјенама упућених, кандидат с највише шанси за првог Бошњака је Фахрудин Радончић, иако званично, још није објавио кандидатуру. Радончић је и на Општим изборима 2014. године био кандидат за исту позицију.

Будући да му је побједа измакла, дуго је тврдио да је покраден. Тако да ће ови избори бити прилика за реванш са СДА и Изетбеговићем, с којим га повезује дугогодишњи отворени политички и лични анимозитет. С обзиром на бројност бошњачког политичког тијела, није искључено да ће се дио гласова прелити и за практично бошњачког кандидата Жељка Комшића, предсједника маргиналне Демократске фронте.

За његов програм аналитичари кажу да је лишен било каквог конкретног садржаја, осим испразних ријечи, да ће ако не буде изабран он, а буду Додик и Човић, у Босни-Херцеговину и не спомиње, завладати мрак и тама. Нису изостале ни конспирације да ће Додик удружен са хрватским чланом Предсједништва Драганом Човићем покушати да, како кажу, „развали БиХ“.

„Нисам сигуран да су њих двојица створили политички савез на идеји иредентизма, сепаратизма и унутарњег подривања, већ на на идеји политичког реализма. Доктор Човић није имао друге опције него тражити другог политичког партнера, а Милорад Додик , никад није имао неку врсту копче са Сарајвом, њихов савез је прагматика. Нисам сигуран да ће водити разградњи, већ ће они отворити многа болна питања која муче ове грађане“, рекао је Барбарић.

И прије отварања питања која годинама тиште грађане БиХ, почело се са страначким обећањима. Изетбеговић у Сарајеву-Бореновић у Бањалуци. Од просјечних плата до 1.500 марака, инфраструктурних пројеката, Европе, све што грађани желе да чују.

„И ту изостаје питање, одакле вам новац за све стране. Овдје се озбиљним економским политикама не говори….. с те стране је нормално да говоре на свој начин. Нико не семије да каже искрено шта нас чека ако се озбиљно почне на тим питањима радити“, каже  политички аналитичар Аднан Хускић.

Кецмановић каже да је лако рећи, обећати.

„Да би било увјерљиво уз то мора бити економско објашњење. Тај програм нема СДС“, казао је Кецмановић.

Према прогнозама Савеза за промјене- Република Српска од 7. октобра улази у фазу развоја у којој ће, према оцјенама опозиционих првака, грађани нормално живјети. За глас више пљуште обећања за бољи живот, али и критике на рачун противкандидата за предсједника Српске Жељке Цвијановић.

„Жељка Цвијановић улази у битку као предсједник Владе Српске до сада се успјештно носила са већином проблема, док с друге стране Говедарица улази са помало несређеним стањем у странци, има много струја, тако да велику преднсот има Цвијановић, али видјећемо шта ће октобар донијети“, наводи Војислав Савић.

Стевица Деђански мисли да ће грађани на основу легитимитета и популарности предсједника Додика као личности, који брани српски интерес, гласати у складу са тим.

„Кандидат кога он подржи имаће много веће шансе него овај други, али кажем грађани ће одлучити“, сматра Деђански.

Познато је с ким ће политичке партије пред грађане, али не са чим ће пред бираче, јер још многи тумарају по ходницима тражећи излаз. Можда га пронађу, јер су до 7. октобра остала још 123 дана!