Амбасадорка је саопштила да је разговарала са митрополитом такозване ЦПЦ Мирашем Дедеићем и истакла да је задовољство посјетити ту цркву и учити о њеној историји.

Интересантно је да је претходно Рајнкеова посјетила два православна манастира СПЦ — задужбине Немањића Манастир Морачу и Манастир Ђурђеве ступове код Берана. Том приликом америчка амбасадорка је такође истакла да је „привилегија“ посјетити прелијепе манастире, те да је било „још фасцинантније учити о историји религије и културе Црне Горе из прве руке“.

Оно што је ипак многима пало у очи јесте да је америчка амбасадорка посјетом Мирашу Дедеићу на неки начин изједначила једину канонски признату православну цркву у Црној Гори с невладином организацијом ЦПЦ.

Аналитичар Бошко Вукићевић сматра да би се посјета америчке амбасадорке тзв. ЦПЦ и њен састанак са Мирашом Дедеићем на Цетињу у некој првој и површној анализи могла подвести под уобичајене поступке онога што бисмо могли назвати „каубојском дипломатијом“.

Црну Гору сматрају колонијом

Како додаје, таква врста дипломатије краси дјелатност америчких амбасадора који службују у мањим земљама и који уз мањак информација о историји, традицији и култури тих земаља каткад праве потезе који нијесу прикладни.

„Тако би неко могао помислити да је америчка амбасадорка, након посјете Манастиру Ђурђеви ступови код Берана и разговора са владиком будимљанско-никшићким Јоаникијем, жељела да успостави неку врсту ’конфесионалног паритета‘ посјетом непризнатој ЦПЦ. У том случају поменута ’каубојска дипломатија‘ и незнање које произилази из ње били би заслужни за једнако третирање канонски признате цркве, која слави 800 година од оснивања, и неке НВО, која је недавно основана у полицијској станици и која је саму себе неоправдано прогласила црквом.“

„Сувишно би било наводити да се неоправданост једнаког третирања не састоји само у томе што канонску СПЦ признају све остале православне и хришћанске цркве у свијету, а поменуту НВО ЦПЦ ниједна, већ се она осликава и у чињеници да СПЦ у Црној Гори има на стотине хиљада вјерника, док тзв. ЦПЦ подржава мали број острашћених националиста и занесењака, углавном декларисаних атеиста“, додаје Вукићевић за Спутњик.

Међутим, наш саговорник упозорава да би свака анализа бахатости „каубојске дипломатије“ америчких амбасадора била исувише површна ако би се из вида изгубила тренутна конфесионална ситуација у новој црногорској држави, а нарочито улога САД које Црну Гору „несумњиво сматрају сопственом колонијом“.

Српска црква реметилачки фактор

„Наиме, познато је да су неки амерички званичници и генерали Српску православну цркву већ означили као ’реметилачки фактор‘ у процесу натоизације Балканског полуострва и ширења америчког утицаја. У том контексту, позиционирање америчке амбасадорке противно СПЦ у Црној Гори не би представљало велико изненађење“, сматра Вукићевић.

Самим тим, оцјењује он, званична посјета Рајнкеове непризнатој ЦПЦ могла би значити слање сигнала да Америка благонаклоно гледа на Ђукановићеве „авантуристичке планове о формирању ’аутокефалне црногорске цркве‘“.

„Било како било, мишљења сам да ни америчка подршка неће бити од велике помоћи Ђукановићу у његовој ’црквеној мисији‘. Он је ту битку већ изгубио и мислим да је и сам тога свјестан. Очито је потцијенио утемељеност православља у Црној Гори, као и снагу и истрајност вјерног народа“, истиче Вукићевић на крају разговора за Спутњик.