Шта су „бонска овлашћења“ којима Америка и Шмит прете Републици Српској?

Одлука високог представника у БиХ Кристијана Шмита да наметне нови изборни закон изазвала је лавину реакција широм региона, а посебну пажњу је привукла чињеница да ће одлука бити донета (зло)употребом тзв. бонских овлашћења.

Шмит, којег у Републици Српској не признају јер не постоји адекватна одлука Савет безбедности Уједињених нација о његовом именовању, рекао је чини „оно што је требало урадити пре много година“, као и да се обраћа „народу БиХ, а не политичарима и партијама“.

Та реченица је посебно занимљива. Наиме, неизабрани странац упитног легитимитета, своју одлуку о наметању Изборног закона оправдао је наводно „везом са народом“, иако већ годинама ради против демократски изабраних представника сва три конститутивна народа који живе у БиХ.

Шмит је ветар у леђа добио и из САД, пошто је помоћник државног секретара за за европска и евроазијска питања Џејмс О’Брајен саопштио му они пружају подршку у коришћењу „бонских овлашћења“.

Шмитова одлука контраверзна је управо због употребе тзв. бонских овлашћења – уз помоћ којих се представници „међународне заједнице“ (у пракси искључиво Запада) већ више од четврт века грубо мешају у унутрашње послове једне (наводно) независне и суверене државе.
Историја тзв. бонског овлашћења

Већа за спровођење мира (ПИК), тело које чини педесетак држава и међународних организација и које је задужено за имплементацију Дејтонског споразума, је на састанку у децембру 1997. године у Бону донело одлуку о проширењу надлежности високог представника, која су постала позната као „бонска овлашћења“.

Високи представник је тада овлашћен да доноси привремен обавезујуће одлуке „када стране не могу да постигну договор“, и које би требало да остану на снази „док Председништво БиХ или Савет министара не донесу одлуку, која је складу са мировним споразумом“.

Високом представнику је омогућено и да „предузима акције“ против званичника у БиХ за које сматра да крше Дејтонски споразум, или спречавају његову имплементацију.

Реч је, дакле, о поприлично неодређеним овлашћењима, која су сами високи представници, али и њихови патрони са Запада, углавном тумачили крајње екстензивно, дозвољавајући себи да у више наврата радикално мењају политички и правни систем Босне и Херцеговине.

Најочигледнији проблем са овим овлашћењима је то што један постављени странац, који одговара само својим међународним надзорницима, али не и народу, може да доноси арбитрарне одлуке, мења законе, па чак и смењује демократски изабране званичнике – и све то само једним потезом пера.

Бонским овлашћењима је до 2016. да је смењено укупно 157 политичара, од којих је само у Републици Српској више од 60. Иста овлашћења високи представник је применио 334 пута када су у питању промене закона, од чега је 95 било наметнуто у потпуности (директно примењива), а 129 су примењена после сагласности у ентитетима.
Како су овлашћења коришћена

Вероватно најпознатији пример коришћења тзв. бонских овлашћења представља смена тадашњег председника РС Николе Поплашена и формирање Дистрикта Брчко 1999. године.

Поплашен је на председничким изборима у септембру 1998. као кандидат Српске радикалне странке РС победио Биљану Плавшић, али га је високи представник, Шпанац Карлос Вестендорп, сменио већ у марту следеће године.

Вестендорп је одлуку образложио одбијањем Поплашена да именује Милорада Додика на место премијера РС. Ипак, и сам Додик је ускоро поднео оставку на место премијера у техничком мандату због одлуке о издвајању Брчка из Републике Српске.

Врхунац интервенционизма виског представника догодио се током мандата Британца Педија Ешдауна, који је ту функцију обављао од 2002. до 2006. године.

Ешдаун је остао познат по томе што је сменио највећи број званичника, махом из Републике Српске, због наводних кршења Дејтонског споразума. Он је највише користио „бонска овлашћења“ и наметнуо је чак 430 одлука.

Он је, између осталог, 2005. сменио тадашњег хрватског члана председништва и актуелног председника ХДЗ БиХ Драгана Човића – који је последњих година постао постао политички савезник актуелног председника РС Милорада Додика.

До 2012. донесено је готово 900 одлука високог представника, без великог оспоравања. Ипак, Ешдаунови наследници – Немац Кристијан Шварц-Шилинг, Словак Мирослав Лајчак и Аустријанац Валентин Инцко – ређе су користили „бонска овлашћења“, делимично и због мање заинтересованости Запада за БиХ.

Међутим, и у том периоду је било значајних одлука које су донете уз помоћ „бонских овлашћења“, пре свега Инцкове измене Кривичног закона БиХ, којим се забрањује негирање геноцида у Сребреници из 2021. године.

Да ли је Шмит нови Ешдаун

Актуелни (самозвани) високи представник Кристијан Шмит је, како ствари стоје, одлучио да „прекине пост“ и активније користи „бонска овлашћења“ – иако је након доласка у БиХ рекао да то не планира да чини.

Он је у интервјуу за Би-Би-Си на српском у септембру 2022. рекао да се нада да ће „бити последњи високи представник у БиХ“. Ипак, свега неколико недеља касније он је током изборне ноћи искористио „бонска овлашћења“ како би изменио Устав Федерације БиХ и Изборни закон БиХ, због чега се нашао на удару критика.

Почетком фебруара 2023. Шмит је за „Еуроњуз Србија“ рекао да „не жели да буде Педи Ешдаун са штапом и шаргарепом“, али да не може да искључи коришћење „бонских овлашћења“ – што је наишло на оштре реакције како у Републици Српској, тако и у ФБиХ.