Getty © Arda Kucukkaya/Anadolu

Учесници Самита Украјина – Југоисточна Европа, који је одржан у Дубровнику, усвојили су декларацију којом се, између осталог, исказује подршка суверенитету и територијалном интегритету Украјине.

За почетак, занимљиво је да се у декларацији наводе само имена и функције званичника који су учествовали на Самиту, али не и државе, то јест државолике творевине из којих долазе. То значи да је Вјоса Османи потписана само као „председница“, без навођења да представља „Косово“, и представљана је у истом рангу као и остали лидери.

Као што је и најављено, у декларацији се истиче да се „најоштрије осуђује неиспровоцирани, неоправдани и илегални руски рат агресије против Украјине“, као и „флагрантно кршење међународног права и Повеље УН“. Такође, изражава се апсолутна подршка „украјинској независности, суверенитету и територијалном интегритету у оквиру међународно признатих граница“. То посебно перверзно звучи у геополитичком смислу, с обзиром да се међу потписницима налази и Вјоса Османи, као и оне земље које су прекршиле међународно право и Резолуцију СБ УН 1244, признајући лажну државу „Косово“.

Када је реч о подршци, у декларацији се не говори о војној помоћи, већ о се наглашава посвећеност слању „разноврсне помоћи Украјини и њеном народу, колико год да то буде потребно“.

Данашња декларација се позива на раније документе, попут декларације Првог парламентарног самита кримске платформе усвојене у Загребу 25. октобра 2022, и декларације са Четвртог самита кримске платформе усвојене у Кијеву 11. септембра 2024, којима се изражава подршка за „украјински суверенитет и територијални интегритет, укључујући и на Криму“.

Како је навео председник Србије Александар Вучић, тај члан је измењен на захтев Србије, пошто се у првом маху у њему позивало на „деокупацију Крима“.

У декларацији се наводи да решење сукоба у Украјини мора бити у сладу са тзв. формулом мира Владимира Зеленског, а изражава се подршка резултатима Мировног самита који је средином јуна одржан у Швајцарској.

Међународна заједница се позива на даље „пружање помоћи Украјини“, док се наглашава, као што се и могло очекивати, да државе не би требало да пружају „материјалну или било какву другу подршку руском агресорском рату“.

Такође, наглашава се „значај усклађености са одлукама“ Европске уније – међу којима се налазе и санкције против Русије, али без директног позивања на њихово увођење.

У декларацији се „најоштрије осуђују“ покушаји Русије да „насилно и илегално анектира делове Украјине“, уз додатак да су „Аутономна Република Крим, Град Севастопољ, као и региони Доњецк, Луганск, Херсон и Запорожје неотуђиви делову Украјине“.

Када је реч о евроатлантским интеграцијама, наглашава се подршка напорима Украјине, Молдавије, Грузије и држава Западног Балкана да постану део тог блока, а препознају се и тежње Украјине да постане чланица НАТО-а.

У декларацији се исказује „чврста посвећеност привођењу правди оних појединаца одговорних за злочине агресије, злочине против човечности и ратне злочине почињене током агресорског рата Русије против Украјине“.

Између осталог, у декларацији се говори и о ослобађању заробљеника, подршци украјинском енергетском сектору, безбедносни нуклеарних постројења и послератној обнови.

„Не може бити слободне, мирне и просперитетне Европе без слободне, мирне и просперитетне Украјине“, наводи се у последњој тачки декларације.