У Загребу се почетком ХХ века писало ћирилицом. Многи натписи у самом граду су били исписани ћирилицом, мада је Загреб био саставни део Аустроугарске монархије.
Након реформе Вука Караџића када је народни језик стандардизован и уведен као књижевни, српски језик и ћирилично писмо су постали уједно и језик и писмо Хрвата.
Људевит Гај је отворено, као и многи други, илирски језик сматрао српским:
„Та н. п. сав свет знаде и признаје, да смо ми књижевност илирску подигли и увели, ну нама још нити издалека није на ум пало икада твардити, да то није сербски већ илирски језик, паче поносимо се и хвалимо Богу Великому што ми Хервати с братјом Сербљима сада један књижевни језик имамо.