СРПСКО ДРУШТВО „ПРОСВЈЕТА“: Срби у Сарајеву сведени на ниво националне мањине, од 100.000 остало их једва десетак хиљада
Фото: Срна
Број Срба на подручју Федерације БиХ ФБиХ, па тако и Сарајева, сведен је практично на ниво националне мањине, што показују и резултати пописа у БиХ, истакнуто је на конференцији за новинаре руководства Српског просвјетног и културног друштва СПКД „Просвјета“ на којој је указано на бројне проблеме са којима се сусреће српски народ на овом подручју.
Предсједник Управног одбора Друштва Дејан Гарић рекао је данас на конференцији да је свим релевантним политичким субјектима на свим нивоима власти у ФБиХ и БиХ упућено отворено писмо у којем се указује на ове проблеме Срба, међу којима је и неспровођење одлуке о конститутивности.
Гарић је нагласио да је у четири сарајевске општине 1991. године било око 100.000 Срба, а сада су десетковани и има их око 10.000 и углавном је ријеч о старијој популацији повратника, што говори да ће се овај број константно смањивати.
„У Сарајеву се догађа демографска катастрофа иако је овај град кроз историју био центар српске културе и историје на овом подручју“, рекао је он и додао да траже да се обезбиједи равноправан положај свих народа, па тако и српског, на свим подручјима БиХ.
Гарић је напоменуо да, иако је српски језик и ћирилично писмо једно од равноправних у БиХ, данас је оно на подручју ФБиХ маргинализовано, те да српска дјеца у школама немају увијек могућност да изучавају властити језик, писмо и културу у обиму који је гарантован равноправним положајем.
Према његовим ријечима, данас на подручју Кантона Сарајево ученици који изучавају православну вјеронауку броје се једноцифреним бројевима, док података за адекватно изучавање српског језика, књижевности и културе и нема.
„Ако се равноправношћу и мултиетничким друштвом поносимо и дичимо, онда је посљедњи тренутак да се уради нешто да би оваква ситуација била исправљена“, поручио је Гарић.
Он је нагласио да у отвореном писму апелују на надлежне институције да се са градске Вијећнице уклони садашња плоча на којој пише да су ту библиотеку 1992. године запалили „српски злочинци“.
Гарић је указао на чињеницу да српски грађани Сарајева који су мучки страдали и убијени на локалитету Казани, ни скоро 25 година након тог злочина још нису добили достојно спомен-обиљежје, док један од инспиратора и извршилаца тог злочина Мушан Топаловић Цацо има спомен-плочу на згради Основне школе „Едхем Мулабдић“.
„Позивамо надлежне да употријебе свој ауторитет да би невине жртве, понајвише српске националности, што скорије добиле спомен-обиљежје, како би се на достојанствен начин обиљежило њихово страдање“, поручио је Гарић.
Он је рекао да су у писму подсјетили и на честе нападе на вјерске објекте и апелују на власти у Сарајеву да предузму све што је неопходно да би се вјерски објекти заштитили од оваквих инцидената, покривањем локација видео надзором, али и физичком присутношћу полицијских службеника.
„Чињеница је да сваки овакав напад, без обзира на позадину, ствара атмосферу нелагоде и страха, а то је оно што нам је у Сарајеву, и у цијелој БиХ најмање потребно“, напоменуо је он.
Он је указао и на проблем обиљежавања улица у Сарајеву, те на уклањање стопа Гаврила Принципа које су биле умјетнички рад великог сликара и умјетника Воје Димитријевића и годинама су обиљежавале један преломни историјски тренутак за цијели свијет.
„Просвјета“ тражи да се стопе врате и да се уреди капела у којој су сахрањени припадници „Младе Босне“ на сарајевском гробљу „Свети арханђели Георгије и Гаврило“.
Он је указао и на проблем нестанка бисти које су се налазиле испред Академије ликовних умјетности у Сарајеву, а ријеч је о бистама Воје Димитријевића и Мице Тодоровић, које су прије годину дана нестале и никада нису пронађене.
Према Гарићевим ријечима, поред наведених проблема, посљедњих неколико мјесеци примијетан је својеврстан медијски линч појединих јавних личности, међу којима је и професор Ненад Величковић.
„Величковић је од појединих новинара и уредника портала изложен невиђеном притиску, директно или индиректно се повезује са великосрпском идеологијом и шовинизмом само због тога што се у свом раду усудио указати на одређене недосљедности у кориштењу назива језика у БиХ, а посебно проблематизирања права на кориштење `босанског` језика, те политичке позадине која стоји иза тога“, истакао је Гарић.
Предсједник СПКД „Просвјета“ Саво Влашки истакао је да Срби у Сарајеву имају и проблема са запошљавањем и заступљеношћу у институцијама.
Влашки је навео и проблем „Просвјете“ која у Сарајеву не може да врати у власништво својих 15 објеката. „Када би то успјели, могли би да запослимо и велики број сарајевских Срба“, додао је Влашки.
Он је рекао да су се у неколико наврата обраћали челним људима града Сарајева да би указали на неколико ситуација у граду које озбиљно пријете да наруше његову слику мултикултуралног и мултиетничког града богате традиције, и због кога се један дио грађана, посебно оних српске националности, али и велики број посјетилаца Сарајева, „осјећа у најмању руку нелагодно“.
„Сва наша добронамјерна упозорења и инсистирања остала су без одговора и резултата“, додао је он.
Влашки сматра да нема времена за чекање да би се наведени проблеми почели рјешавати, те се због тога на овај начин обраћају свим надлежним институцијама и појединцима, како би заједнички ријешили проблеме са којима се суочавају.
У отвореном писму, СПКД „Просвјета“ изражава наду да ће овај апел бити размотрен и да очекују да ће у наредних мјесец дана добити одговоре о томе шта је учињено по овим питањима.
„За цјелокупан процес рјешавања ових, али и свих других питања, стојимо на располагању, како бисмо у складу са нашим обавезама према српском, али и свим осталим народима у БиХ дјеловали с циљем стварања бољег и квалитетнијег живота на овим просторима“, наводи се у писму.
