СРЕБРЕНИЦУ ДА УЧЕ ЦЕЛО ПОЛУГОДИШТЕ: Историчаре поделила реформа наставе историје

ИЗРАДА уџбеника за трећи разред гимназије за ученике са посебним способностима за историју и географију, којих у целој Србији има стотинак и распоређени су у пет гимназија, распламсала је нове неспоразуме међу историчарима. Ако је судити по примедбама и замеркама које једни другима упућују, реч је заправо о различитим виђењима историје, али и концепта по коме треба писати наставне планове, програме и уџбенике.

Све је почело када је група професора са Катедре за историју српског народа у новом веку Филозофског факултета у Београду упутили низ оштрих критика на предлог програма наставе и учења у специјализованим одељењима који је урадила Радна група задужена да направи овај план.

У допису под насловом „Несувисли предлог програма историје за гимназије“ они оцењују да су аутори програма учинили све да се гимназијски смер за историчаре угаси, настава уназади, статус наставника обезвреди, а ученици готово ништа не науче. Ови професори критиковали су и то што су аутори плана и програма наставницима и ђацима препоручили додатну литературу која, како оцењују, у највећој мери својим обимом и садржином не одговара узрасту ученика.Тако овој групи професора смета што је као литература предложена збирка „Велике силе и Срби (1496-1833)“ Милоша Ковића, затим књиге Милорада Екмечића: „Устанак у Босни 1875-1878“, „Дуго кретање између клања и орања: Историја Срба у новом веку (1492-1992)“ и „Стварање Југославије 1790-1918“.

– Ова литература не може се користити на средњошколском нивоу, будући да поједина тумачења захтевају изузетно сложене анализе – наводе критичари. – Препоручени садржаји су често у несагласности, па ученици не могу на прави начин да повезују садржаје из опште и националне историје.

Истовремено, историчар др Небојша Шулетић, један од аутора предлога плана и програма за специјализована одељења, сматра да су неспоразуми избили због личних мотива професора са Катедре за историју српског народа у новом веку.

– Они хоће да остане стари програм по коме се учи на друштвеним смеровима гимназија, а који је лош – каже Шулетић. – У нижим разредима „сабијају“ се велики историјски периоди, намера је да се у четвртом разреду цело друго полугодиште остави за догађаје из деведесетих година 20. века и двехиљадитих. Они хоће цело полугодиште да посвете, на пример, Сребреници.

Проф. др Милош Ковић који је, такође, један од аутора плана и програма, истиче да је идеја да се у специјализованим одељењима одгоје генерације младих људи који ће имати поуздана знања о свету и историји.

– Основа од које смо кренули је већ постојећи план за друштвени смер у гимназијама који је урађен 2020. године – појашњава Ковић. – Видели смо да је у њему хронологија поремећена. Тако се у трећем разреду прво учи Наполеон, па Француска револуција или прво уче балканске ратове и Први светски рат, па онда Први српски устанак. Историју није могуће на прави начин учити тако, хронологија је основа развоја историје и из хронологије се може изродити тематски приступ, поготово у средњим школама.

Ковић истиче да се у другом разреду по програму из 2020. године учи целих 13 векова.

– План је да се остави времена како би се у четвртом разреду много више пажње посветило деведесетим годинама 20. века и догађајима на простору бивше Југославије – истиче Ковић. – У Сарајеву и Загребу акценат у уџбеницима је управо на том периоду, па сада и неки наши историчари желе да примене тај модел и у Србији.

Овај професор скреће пажњу и на то да монопол на тржишту уџбеника има немачка издавачка кућа „Клетт“, да је тржиште неуређено и да ми, уместо једног или два уџбеника из историје, имамо мноштво, па се на тај начин уноси вредносни хаос у наставу историје.

– Тако се догађа да млади асистенти са факултета оспоравају књиге Милорада Екмечића или Василија Крестића и износе измишљотине о мојим књигама – каже Ковић.

Он поручује да наука и школа не трпе тешке речи и сукобе интересних група, те да је потребан дијалог и договор.

ВАЖНА ЈЕ ХРОНОЛОГИЈА У ЛЕКЦИЈАМА
НАЦИОНАЛНИ просветни савет саопштио је да се предлог програма наставе и учења за трећи разред тренутно разматра, а ове године Савет очекује и Предлог програма наставе и учења за четврти разред за ученике са посебним способностима за географију и историју.

– Ослушкујемо примедбе од стране наставника и стручне јавности и захтеве да се врати стара хронологија. Све време велику полемику изазивају одобрени уџбеници који су последица тематских програма историје. Кључно опредељење на основу усвојених смерница, јесте враћање хронологије код програма историје за ученике са посебним способностима за историју и географију – саопштио је НПС.