Србима 1.300 година хашке робије више него осталима

Правоснажним пресудама од по 15 година затвора некадашњим челницима ресора Државне безбедности Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, оптуженима за ратне злочине у Хрватској и БиХ, Хашки трибунал је ставио тачку на свој рад, а са овом пресудом дошао до цифре од укупно 1.347 година затвора за Србе.

С друге стране, за злочине над Србима изрекао је тек 64 година робије, пишу данашње „Вечерње новости“.

Када се погледа појединачно, у Хагу су казну затворила добила 93 осумњичена, од тога су 67 осуђених Срби, 18 Хрвати, петоро муслимани, двоје Албанци и један Македонац. Након драконских пресуда и чак седам доживотних затворских казни које су пресуђене само Србима, они су завршили у казаматима десетак земаља широм Европе, наводи се у тексту.

Хашки трибунал остаће запамћен као суд који је пресудио драконске казне српским политичарима и војном врху Републике Српске и Србије, док ниједан муслимански политичар није суђен у Хагу.

Од војног врха, казну од три године затвора добио је Расим Делић, бивши командант Главног штаба тзв. Армије БиХ, док је Насер Орић ослобођен кривице за убиство Срба на подручју Сребренице. Осуђујуће пресуде од муслимана су добијали нижеразредни војници.

В.д. директора Републичког центра РС за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић рекао је за „Новости“ да је од укупно 64 године затвора због злочина над Србима, 45 година изречено за злочине почињене у БиХ, 19 за злочине над Србима на Косову и Метохији које су починили Албанци, док за злочине над Србима у Хрватској нико није пресуђен.

Председник Скупштине Републичке организације РС породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић, каже да је последња пресуда Хашког трибунала завршена, онако како је морала бити завршена: осуђивањем искључиво Срба. Он је описао и утиске током својих боравака у Хагу.

„Породице српских жртава улазе на споредни улаз, док сви други иду на главни, понашају се као код куће. Сама чињеница да се Брамерц редовно састаје са муслиманским удружењима а нас заобилази, јасно говори чему је овај суд служио“, каже Којић.

На списку оних који су под различитим околностима преминули пре окончања судског процеса у Хагу налази се 14 Срба. Међу њима су и некадашњи председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић, бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, некадашњи председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић, некадашњи министар у Влади Републике Српске Радослав Брђанин…

Подсећа се да је Хашки трибунал радио од 1993. до 2017. године као међународни ад хок суд, што значи са специфичном наменом и чије се одлуке не могу примењивати на друге случајеве. Формално он је основан Резолуцијом 827 Савета безбедности ОУН, са задатком да суди „починиоцима ратних злочина на подручју бивше Југославије након 1991. године“.

Хашки трибунал је 31. децембра 2017. званично престао да постоји, а наследио га је Механизам за кривичне судове, са задатком да преузме целокупну документацију Хашког трибунала и оконча недовршене поступке.

Хашки суд је од почетка за правнике био контроверзан јер је створио незабележену праксу да су неке оптужнице јавне, а друге „запечаћене“ с изговором „да се тако олакшава процес хапшења и привођења оптужених“.