СРБИЈА ПАМТИ: Уручене Споменице породицама палих бораца 1999. из Црне Горе

За разлику од неодговорног односа црногорских власти, Србија је на дан почетка Велике Народне Скупштине српског народа у Црној Гори, која је почела прије 101 годину на данашњи дан 24. новембра, уручила војне споменице у Дому Гарде члановима породица палих бораца у НАТО агресији са територије Црне Горе.

Србија је одлучила да памти и буде поносна, док Црна Гора ћути, и заборавља своје хероје.

Вулин: Србија је изабрала да памти, а они који хоће да забораве нека им је на част

Министар одбране Александар Вулин, у присуству начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића, уручио је данас 40 војних споменица члановима породица палих бораца у одбрани од НАТО агресије са територије Црне Горе, на пријему организованом у Дому Гарде на Топчидеру, а поводом обиљежавања 20 година одбране отаџбине од НАТО агресије.

Министар Вулин је, том приликом, истакао да је Србија коју води Александар Вучић, Србија која не заборавља, која никада не заборавља никога ко се жртвовао за њу.

– Србија коју води Александар Вучић је изабрала да чува Србе, без обзира где они живели. Сви они који хоће да забораве жртву Српског народа, који хоће да забораве како је почела НАТО агресија, зашто је вођена НАТО агресија, не чине ни најмању услугу свом народу. Сви они који хоће да забораве, заправо, хоће да допусте да се кршењем међународног права страшна и велика жртва српског народа заборави, унизи и умањи. Србија памти и добро и зло. Србија памти и Србија никада неће допустити да било која дневна политика и покушај мењања историје замраче ту велику и страшну жртву српског народа. Србија памти – поручио је министар Вулин, објављено је на сајту министарства одбране Србије.

Говорећи о значају данашњег уручивања војних споменица, министар Вулин је подсетио да припадамо народу који каже да се „свак роди да по једном умре, а част и брука живе довијека“, као и да се у нашем народу каже да „човек умре два пута, једном када га судбина однесе од оних које воли и други пут када га забораве, када му име више не помињу“.

– Не отварам ја вама ране, ране су вам отворили они који су хтели да вас забораве и да их забораве, они који не дају да на њихове светле гробове Војска њихове земље или бар они који памте положе цвет, венац, поклоне се, прекрсте се, пољубе – они ране отварају. Ране отварају они лицемери из НАТО пакта који нас је убијао и који кажу, понекад, онако, ради реда, преко воље – жалимо за свим цивилним жртвама – а како онда не жалите за нашом побијеном браћом која су носила униформе. Ко има право да убије војника или полицајца у сувереној, слободној, земљи, на својој земљи, на свом камену који брани себе и оне које воли? Што не пожалите никада оне који су носили униформу и бранили своју земљу – запитао је министар Вулин.

Србија је изабрала да памти, поручио је министар Вулин, а они који хоће да забораве, нека им је на част, ако части имају.

Србија вјечно захвална својим синовима из Црне Горе

Говорићемо гласно јер Србија је изабрала да памти. Јесте, између нас је сада граница. Вековима су ту границу држали, стварали, јачали, чували велики и моћни не дајући нам да будемо заједно.

Граница између нас прекинута у једном часу историје, историје за коју Србија верује да је била братска и славна, а они који границу стварају кажу да је била окупаторска, разбратска, злочиначка. Допустите ми да вам кажем да у то не верујем, а жртву ваше браће и синова не видим ни као случајну ни као погрешну, већ жртву честитих, часних, сигурних и храбрих људи који су знали зашто, за кога живе и за кога гину. Нису они гинули у униформи туђе војске, нису они гинули за туђу државу, гинули су за свој народ, своју земљу, а против оног ко је хтео земљу да раздроби, народ умањи, уништи и унизи – подвукао је министар Вулин.

Величина жртве ваше браће, ваших синова, нагласио је министар Вулин, величина жртве оних који вам недостају до данашњег дана и недостајаће заувек, надилази политику.

– У своје име, у име Србије, у име Срба где год да живе, у име народа који зна шта је величина и шта је страхота ваше жртве, где год били, шта год радили, где год покривали унуке и праунуке и причали им о великој жртви оних пре њих, где год трајали, хоћу да знате – Србија постоји, и док постоји Србија, постоји земља која вам је захвална, која је на вас поносна и на коју се и у радости и у часу невоље можете позвати и ослонити – закључио је министар Вулин.

Николић: Српска војска вјековима доживљавана као братска

Предсједник Удуржења бораца ратова 1990. Црне Горе Радан Николић, истакао је да је српска војска у Црној Гори вјековима доживљавана као братска, о чему сведоче жртве оних који су 1998. и 1999. године положили своје животе у одбрану заједничке отаџбине.

Одзивом да брани отаџбину, без обзира на различите околности погибије, међу којима доминирају оне херојске, сви они заслужили су признање које је данас обрадовало и охрабрило не само њихове породице и саборце, већ све слободаре и патриоте Србије и Црне Горе. Ми, ратни ветерани и породице наших погинулих сабораца, доживљавамо то као указивање изузетне пажње и части и као испружену руку, коју чврсто и са захвалношћу прихватамо – поручио је Николић.

Он је захвалио министру Вулину на иницијативи да се војне споменице доделе породицама палих бораца из Црне Горе и поручио да данашњи догађај, који није плод законске обавезе већ пре свега људски и хумани чин, много значи породицама погинулих и њиховим саборцима.

Међу онима којима је данас уручена војна споменица је и Анка Тадић из Подгорице, која је 28. марта 1999. године изгубила брата близанца Аћима Тадића, који је погинуо у Нишу од крстареће ракете НАТО бомбардера. Како каже, војна споменица која јој је данас уручена много значи њој и њеној породици, додајући да је дирнута гестом да се споменице уруче после 20 година.
Брат Пеђе Леовца: Гест Србије значи да животи ближњих неће отићи у заборав

Најмлађи брат Предрага Леовца из Пљеваља који је погинуо на Кошарама – Павле Леовац рекао је да је и после толико година породицама палих бораца тешко због губитка ближњих и да због тога гест Србије значи много и да животи њихових ближњих, дати за слободу, неће отићи у заборав.