СРБИ У ХРВАТСКОЈ: Апсурдан захтев званичног Загреба
Фото: Танјуг
Удружење Срба из Хрватске сматра апсурдним захтев званичног Загреба да Србија врати иконе и друге богослужбене предмете који су пренети током сукоба и тако спашени од сигурног униште, док упркос обећањима хрватске стране још постоје напади на објекте и свештенско СПЦ у тој земљи.
У саопштењу Удружења Срба из Хрватске достављеном медијима се наводи да у тој земљи и даље постоји недовољна брига институција културе које се баве овом проблематиком.
„Зато сматрамо да је апсурдан захтев да се врате иконе и други богослужбени предмети који су пренешени у Србију и тако спашени од сигурног уништења. Ако нису у ситуацији да открију починиоце досадашњих насртаја на црквене објекте, како планирају заштитити то културно благо када би дошло до његовог повратка“, наводи се у саопштењу.
Из Удружења Срба у Хрватској постављају питање шта је са оним делом културног блага које је после прогона Срба остало у Хрватској, и сада му се губи сваки траг?
„Где је завршило око 7.000 икона које су нестале у ратном вихору током деведесетих у Хрватској?! Нису само нестале иконе, већ и богослужбене књиге, архивска грађа и много тога још што је припадало Србима“, наводи се даље у саопштењу.
Удружење Срба у Хрватској сматра да би у оваквим околностима било неодговорно испунити ове захтеве, јер би онај који би ту улогу преузео на себе преузео и саму одговорност.
Тим више јер, како додају, иконе нису само уметничко благо, оне су и култни предмети и њихов је власник најпре СПЦ, а онда и српски народ.
„Повраћај културних добара у Хрватску регулисан је и Протоколом потписаним 23. марта 2012. у Загребу. У оквиру овог Протокола налазио се и списак са подацима о 1.065 предмета који су тема повраћаја. Коначан списак, поред сакралних ђела, садржи и архивску грађу из манастира СПЦ са територије Хрватске. Реч је о предметима који имају духовну вриједност за православне вјернике са тог подручја“, стоји у саопштењу, које је потписао генерлани секретар Удружења Милојко Будимир.
Питање повратка културног блага у Европском парламенту још су раније покренули хрватски посланици Тонино Пицула и Дубравка Шуица, условљавајући Србију за повраћај преосталих драгоцјености са захтјевом да то буде део преговарачког пакета за улазак Србије у чланство ЕУ.
Према њиховој рачуници до 1993. из Хрватске је „отуђено“ 22.829 музејских предмета и 3.097 културних добара. Иако је до тада највећи дио био враћен то није задовољило хрватске посланике.
Ново условљавање Хрватске око отварања Поглавља 26 да се врати и однешено културно благо представља само наставак раније политике која је у тужбу против Србије за геноцид унијела и крађу културног блага.
„Наша очекивања од нове хрватске владе била су да ће најпре покренути питање достојанственог повратка оних којима је то културно благо припадало и тако испунити обавезе које је преузела Хрватска затварајући Поглавље 23 „Правосуђе и темељна људска права“.
Тада представници Срба у Хрватској па ни Србија нису условљавали Хрватску иако су за то имали све аргументе, стоји такође у саопштењу.
Очекивања су била и да ће Хрватска нао чланица ЕУ прихватити стандарде који вреде у свим цивилизованим земљама у свету и тако испунити преузете обавезе из билатералних и међународних уговора, а посебно Бечки споразум о сукцесији из 2001. године. Нажалост од када је Хрватска постала пуноправна чланица ЕУ стање за Србе у Хрватској као и за оне у избјеглиштву не само да се побољшало него је постало још теже.
Избегли и прогнани Срби из Хрватске већ дуже време чекају да се заустави својатање српске културне баштине и да се коначно стави тачка на покушај уцене Хрватске, која тражи да улазак Србије у Европску унију буде условљен и враћањем уметничког блага.
