Срби и Македонци су два врло блиска и пријатељска народа. Заједничког словенског порекла, исте православне вере, са много рођачких, кумовских и пријатељских веза.
Међутим, у протеклих 20 година, тачније од 1996. године када је тадашња СРЈ признала Македонију под уставним именом – Република Македонија, а не под именом Бивша Југословенска Република Македонија, политичке елите из Скопља су учиниле бројне потезе на штету Србије и њеног народа. У овој години се ти потези ређају као на траци.
У данима када је Србија било изложена непрекидним бомбардовањима од стране НАТО снага, у Скопљу је народ протестовао против агресије Алијансе и прусутва њених трупа у Македонији. Уз сагласност тадашњих македонских лидера Кира Глигорова и Љупча Георгијевског, те 1999. године НАТО је наследио УНПРЕДЕП, мисију светске организације, као „фактор стабилности“ у овој земљи и самим тим имао несметан пут да угрози јужне гранце Србије.
Према подацима које је изнео Ерик Муњо, тадашњег портпарола НАТО-а у Скопљу, у Македонији се налазило скоро 13.000 војника: Немаца, Француза, Американаца и Британаца у служби НАТО-а, док је кроз ту земљу прошло још 15.000 војника пре него што су се разместили на Косову. Наравно, македонски ваздушни простор је био отворен за прелет НАТО авиона на путу за обављање њихових злочиначких мисија.
Српско-македонске односе оптерећује и однос СПЦ и канонски непризнате МПЦ. Иако се чинило да ће после Нишког споразума 2002. године доћи до превазилажења раскола, потези које су вукли македонски званичници су били све само не у духу православља.
Наиме, Јован Вранишковски, архиепископохридски и митрополит скопски, од тада се налази под сталним претњама и притсцима македонских државних органа. Више пута је био хапшен, издржавао вишегодишње затворске казне, док су он и остали припадници Охридске архиепископије физички нападани у више наврата, а цркве које су саградиле или користили су уништене.
Иако су политичке елите у Скопље, као и цео македонски народ имале прилику да се увере шта значи намера Албанаца да кроз рат, незаконито отцепе део суверене државе, као и да имају сукобе са њима на својој територији 2001. године, то им није сметало да признају нелегалну проглашену независност Косова. Наиме, 9. октобра 2008. године, неколико сати после Подгорице и Скопље је признало Косово.
Осим, што су признали Косово, македонски званични су дали и подршку Приштини да 2015. године за чланство у УНЕСКО, чиме су још једном окренули леђа на пружену руку сарадње из Београда.
Почетак ове године обележила су политичка превирања у Македонији. Како би дошао на власт Зоран Заев је прихватио услове албанских партија, који су уобличени у такозваној Тиранској платформи.
Једна од тачака у платформи је и инсистирање на покретању тужбе против Србије за геноцид над албанским становништвом у Македонији почетком 20. века.
Ништа мање није био турбулентан ни месец мај. Наиме, почетком месеца дошло је до заплене велике количине оружја на југу Србије које је илегално требало да се транспортује у Македонију. У акцији Војнобезбедносне агенције заплењене су пушке, митраљези, бомбе, минобацачи.
Врхунац је достигнут ових дана. Власти из Београда су хитно повукле особље Амбасаде Србије из Скопља, због како је рекао председник Александар Вучић „веома офанзивног деловања према српским институцијама“. У српској јавности су процуреле информације да су обавештајне службе Македоније понашале непријатељски према нашем особљу.
Такође, премијер Макеодоније Зоран Заев је променио став када је реч о апликацији Косова за чланство у УНЕСКО. Од става да ће бити неутални, из Владе у Скопљу је саопштено да ће се понашати као већина земаља чланица ЕУ по овом за Србију важном питању.
Какав ће однос две државе бити у будућем периоду, после разговора Вучића и Заева остаје да се види. Шеф српске државе је претходно изјавио да су Срби и Македонци два врло блиска и пријатељска народа, невезано за то какви су им тренутни органи власти или какво је расположење једних према другима.
Иначе, издање македонског листа „Слободен печат“ објавило је на насловници прве стране београдских писаних медија који се баве најновијиом политичко дипломатском кризом Србије и Македоније, уз наслов „Браћо Срби, ми вас волимо“.