Срамота у Сплиту или слика друштва: „За дом спремни“ умјесто аплауза

@ Ivo Cagalj/PIXSELL

Док Слободна Далмација коректно и професионално извјештава о нападу на вечер српске културе у Сплиту, у земљи чланици Европске уније, остаје питање — кога је ова сцена заиста изненадила?

„На најгрубљи могући начин вечер фолклора у склопу Дана српске културе прекинула је група од педесетак људи који су пријетили извођачима и публици те их истјерали из дворане уз повике ‘За дом спремни’“, пренио је овај сплитски дневник, додајући да су „били одјевени у црно, с капуљачама преко глава“.

На културној манифестацији Српског културног друштва „Просвјета“ требали су наступити женски пјевачки збор, драмска секција и гости из Новог Сада, међу којима је било и дјеце. Умјесто фолклора и музике — страх и увреде.

Полиција је, по сопственом саопштењу, „привремено осигурала учеснике и спровела интензивно криминалистичко истраживање“, док је премијер Пленковић „најоштрије осудио инцидент“. Али, за концерте Марка Перковића Томпсона, на којима десетине хиљада људи узвикује исти поклич, реаговања званичника нема. Тамо се исти повици третирају као „домољубље“.

Зато се тешко може говорити о инциденту, већ о друштву које годинама толерише мржњу према Србима — све док она не постане превише видљива.

И док ЕУ држи лекције кандидатским државама о толеранцији и људским правима, у њеним чланицама се културне вечери морају прекидати због „вишка патриотизма“. Шта се дешава са Пицулом и Соколом, до објављивања текста нисмо нашли њихове рекције!

Јер у Европи двадесет првог вијека, изгледа, није свако „културно вече“ једнако вриједно заштите.