СРАМНА ПРЕСУДА СУДА БИХ: За убиство три Србина двије године затвора

Судско вијеће, којим је предсједавала Џемила Беговић, осудило је бившег команданта ХВО-а Босанска Посавина Менсура Ђакића на двије године, првостепено, због убиства три заробљена српска цивила у селу Буквик надомак Брчког.

Истовремено, Бегзад Кајтази као извршилац, кривице је ослобођен због убиства Милке и Радојке Брестовачки. Прва осуђујућа пресуда за командну одговорност једном припаднику тзв. Армије БиХ, пред правосуђем БиХ не може да потисне огорчење преживјелих логораша и породица убијених, преноси РТРС.

Националност жртава као диобена одредница судских процеса у правосуђу БиХ, и дефинитивно – постала је правило! Судско вијеће у готово идентичном саставу које је ономад изрекло срамну првостепену ослобађајућу пресуду горажданским „диверзантим“ за злочин у Кукавицама, истрајава!

Јасмина Косовић и Дарко Самарџић, предвођени Даворином Јукићем, притиснути доказима и свједоцима очевицима – констатовали су тада, како су диверзанти убијали Србе, „у заблуди“. Јер ето, недодирљивим „заблудјелим“ диверзантима од стараца и дјеце у збијегу и бијегу, „причинили“ се српски јуришници. Косовићева и Самарџић, сада предвођени Џемилом Беговић, опет под снагом необоривих доказа тужиоца Мирослава Јањића, поново „иновирају“ правне постулате. Менсур Ђакић је крив! Као командант, посматрао је убиство српских рањеника и болесника у импровизовнаој амбуланти – Живана Радића, Влајка Пурића и Саве Веселиновића.

Али је казна, како Беговићева и сама признаје, испод законског минимума!

Пресуђивали су, као и иначе када су оптужени Бошњаци, по блажем – кривичном закону СФРЈ! Минимална казна пет година затвора – Ђакић је добио тек двије.

Објашњење „иноватора“ права – вријеђа здрав разум – између осталог, нису под командом Менсура Ђакића убијени сви заробљени Срби у Буквику!

„Као олакшавајућу околност Вијеће је цијенило ранију неосуђиваност оптуженог, коректно држање пред Судом, а посебно чињеницу да је у акцији затечен велики број цивила међу којима и велики број мушкараца, који су сви еваукисани из зоне борбених дејстава“, каже Џемила Беговић.

И одведени углавном у логоре, гдје су преживљавали тортуру! Но то за бх. судијски трио, очигледно није злочин! Ни Бегзад Кајтизи, према њиховим аршинима, није крив за убиство Милке и Радојке Брестовачки, исти дан у Буквику!

То што су га живи свједоци видјели са упереном пушком у двије жене у смртном ропцу, неки други препричавали или чули како је баш он убиство починио, једини за Вијеће валидан свједок – Кајтазијев саборац – Мирсад Мујић – преминуо је три мјесеца након потврђивања оптужнице.

„Свједок није могао бити подвргнут унакрсном испитивању, што овом доказу даје ограничену снагу“, истиче Беговић.

Српске жртве из Буквика, скамењене! Љекар Милан Пурић, који је свједочио ликвидацији рањеника и преживио пакао логоровања, о свему и у судници казивао, пресуду назива срамном.

„Ја ћу подсјетити да се ради о злочину који је чин геноцида односно етничког чишћења села Буквичке регије. Тог дана је становништво инерирано у логоре, имовина је који дан касније сва уништена. У Буквику је убијено 60 лица махом цивила„, навео је Пурић.

И Слободан Мијатовић као дјечак, тамновао је у логору у Горњем Рахићу. Тог кобног септембарског дана и он је одведен из Буквика. Тврди да је Менсур Ђакић лично убијао српске цивиле и наређивао ликвидације. И тиме се још срамно хвалисао.

„Сам се хвалио да је био учесник у убиству Јанка Мачића, заробљених цивила у кући Чеде Пајића који су били рањени„, каже Слободан Мијатовић.

Илија Јовичић наводи да 65 жртава је побијено само за тих седам дана септембра, када су попалили и порушили Буквик.

Није ово правда, већ ругање жртвама, јасан Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина.

„Невјероватно је образаложење Судског вијећа да је било преживјелих и због тога се изриче пресуда испод минимума. И такве институције не заслужују да постоје“, каже Којић.