СПОРНИ ВИЈЕНАЦ У ЈАСЕНОВЦУ: Убијенима од 1941. до 1951.

Испод Каменог цвијета, споменика у Спомен подручју Јасеновац посвећеног жртвама, положен је вијенац с натписом „страдалима логора Јасеновац од 1941. до 1951.“

Да су људи у Јасеновцу убијани до 1951. године истичу ревизионисти који кажу да је за вријеме Другог свјетског рата Јасеновац био радни и сабирни логор, а логор смрти тек за вријме комуниста.

Они су се одазвали на државну комеморацију у Јасеновцу која је одржана 22. априла. Како се наводи, да се тај вијенац стави под споменик допустила је директорка тог спомен подручја Наташа Јовичић.

Вијенац на којем је писало „Страдалима логора Јасеновац од 1941. до 1951″ положили су Марко Јурич и Игор Вукић, а у томе је покушао да их спречи кустос јасеновачког музеја Иво Пејаковић.

Десничарски хрватски потали јављају да је Пејаковић њима поручио да им није дозвољено постављање вијенца јер би „натпис наштетио угледу Хрватске“.

Међутим, у њихову одбрану стала је Наташа Јовичић у чијем друштву се нашао и хрватски министар културе Златко Хасанбеговић.

„Не знам зашто је то рекао. Он зна да сви могу положити цвијеће. Немојте му узети за зло. Само ви положите вијенац’, поручила је Јовичић ревизионистима што се види на снимку коју је Јурич поставио на свој Јутјуб канал.

Након свега, Јовичићева је отишла ријешити ситуацију с кустосом, чиме је стала у обрану оних који тврде да за вријеме Независне Државе Хрватске „затвореници у логор нису довођени да би били убијани“, за разлику од 1945. до 1951. „када је кроз тај је логор прошло, по неким процјенама 50.000 заробљених војника, углавном Хрвата, од којих је значајан број био и убијен“.

Ријеч је о тези која је од доласка Домољубне коалиције на власт све присутнија у хрватској јавности.

Тагови: Јасеновац