Православна црква је једна од важних карика за јачање руског утицаја на Балкану и духовни посредник у ширењу руске политике, стоји у анализи „Центра за изучавање демократије“ са сједиштем у Бугарској, који се бави проучавањем руског утицаја на Западном Балкану.
„Преко Православне цркве Русија покреће различите иницијативе под религијским велом. Парадоксално, руска и многе православне цркве у региону биле су бастиони бивших тајних служби, а сада јачају утицај Кремља“, тврде се у истраживању под називом „Руски економски утицај на Балкану“.
Иако је „Центар за изучавање демократије“ у „анализи“ као проблем без зазора означио православну цркву у три земље – Србији, Црној Гори и Бугарској, то истраживање нарочито је са пажњом пропраћено у Црној Гори, чије су власти најавиле доношење Закон о слободи вјероисповјести, за који Митрополија црногорско-приморска тврди да је директно уперен против Српске православне цркве.
Политички аналитичар Бошко Вукићевић нема дилему да је у питању само још једно у низу истраживања, које фабрикују НАТО испоставе у региону, а што се за „Центар за изучавање демократије“ из Софије несумљиво може казати.
„Наратив НАТО испоставе из Софије не изненађује. Присјетићемо се како је недавно и амерички генерал Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, у једном интервјуу истакао да ’Србија треба да се одупре притисцима Православне цркве, која је везана за Русију‘. Дакле, колико год бизарно звучало да се највећа војна алијанса тако упорно бави једном вјерском организацијом, може се са сигурношћу утврдити: НАТО заиста Православну цркву сматра непријатељом у стратешком смислу“, каже Вукићевић за Спутњик.
Иако оваква тврдња наизглед изгледа невјероватно, јер збуњује податак да модерна војна организација на тако бруталан начин задире у нечију вјеру, наш саговорник сматра да „она итекако има своју оправданост“.
„Наиме, како Православна црква у неком смислу баштини традиционалне вриједности, а такве вриједности на Балкану подразумијевају и да народ не слиједи искључиво интересе страних сила, већ да сам одређује свој пут, онда се мотиви фронталног напада НАТО испостава на Цркву могу лакше разумјети. Црква охрабрује народ да не буде у вазалском положају према било коме, а то није у складу са атлантским дискурсом“, образлаже Вукићевић.
Нажалост, имајући све у виду, тај аналитичар страхује да би се комотно могло утврдити и да актуелни покушај црногорског режима да отме црквену имовину нису само одобрили, већ су вјероватно и подстакли НАТО и његове структуре.
„Режим у Подгорици је свјестан да прављење партијске цркве и отимање и валоризовање црквене имовине за њега представља крупан залогај и да је ризично ићи у такав подухват по убрзаном темпу који је установио, имајући у виду огромно и активно противљење ријеке вјерног народа таквој отимачини. Но, вјероватно је од атлантских структура добио инструкције да у такав ризичан посао уђе без оклијевања. Мишљења сам да ће приликом обављања таквог посла како НАТО, тако и црногорска власт, доживјети велико разочарање“, увјерен је Вукићевић.