
Getty © Rusmin Radic/Anadolu
Премијер Црне Горе Милојко Спајић изјавио је како „Црна Гора жели да постане чланица Европске уније мање из традиционалних ‘фискалних’ разлога, а више због безбедности“, пренео је бриселски „Политико“.
Црна Гора, која је званично покренула преговоре о приступању ЕУ 2012. године и по оцени „Политика“ водећи је кандидат за чланство — жели да се придружи блоку, рекао је Спајић, делимично и због њеног статуса „мировног пројекта“.
„Kључ за нас, зашто желимо да се придружимо ЕУ, очигледно су заједничке вриједности у које сви вјерујемо, а друго, то је јединствено тржиште, то је пола милијарде људи наспрам пола милиона Црногораца. И трећа ствар је да је то мировни пројекат, можда чак и посљедњи мировни пројекат на Земљи ових дана, тако да је то вриједност Европске уније“, изјавио је црногорски премијер.
Уз изјаву Спајића, бриселски лист наводи и да „широм Европе, земље које нису чланице ЕУ, од Исланда до Молдавије, све више изражавају интересовање за придруживање блоку због безбедности, а не само због трговинских и економских користи“.
Изјава Спајића дошла је у тренутку када су безмало сви капацитети Брисела ангажовани у рату против Русије и када су све јачи гласови о формирању посебне војске Европске уније.
Eвропски комесар за одбрану Андриус Кубилиус недавно je изјавио да „Европа не може да се ослања на колекцију „бонсаи армија’, да су „потребне стварне европске оружане снаге, способне да делују брзо и одлучно“. Кубилиус је навео како би ЕУ требало да има војну силу од 100.000 војника.
На фронту против Русије наравно, јер, колико се зна, ЕУ других непријатеља тренутно на овом тлу нема.
На овом фону годинама је посебно, уз остале бриселске званичнике, и француски председник Макрон. Његов став јесте да „Европа мора да има заједничке интервенционе снаге, заједнички буџет за одбрану и заједничку доктрину деловања“.
„Нећемо заштитити Европљане ако не одлучимо да имамо праву европску војску. Потребна нам је Европа која се брани боље сама, без ослањања само на Сједињене Државе“, дословце је изјавио Макрон.
Идеја прикључивања ЕУ као „мировном и безбедносно важном пројекту“ за Црну Гору је још интересантније када се зна да је ова земља од 2017. већ учлањена у НАТО, такође као „мировни и безбедносни пројекат“, да је под војним кишобраном алијансе. Такође, Црна Гора је крајем прошле године донела одлуку о упућивању тројице официра, припадника ВЦГ у састав НАТО механизма за пружање безбедносне помоћи и обуку украјинских војника.
Да ли је у том смислу изјава Спајића, обзиром и на актуелне односе на релацији НАТО – Трамп – ЕУ својеврстан нож у леђа алијанси? Коме слати војнике, НАТО-у или „мировном пројекту“ званом ЕУ?
„Ово је у пуном смислу тражење алтернативе, јер и они у Црној Гори виде да прича са НАТО добија сасвим други обрис. Трамп планира да напушта Европу, још није донео одлуку, али се озбиљно размишља о повлачењу војске из једне европске земље, спекулише се да је то Немачка. Спајић је почео да тражи алтернативе. То је прича о европској безбедности, европској војсци, о идеји Бореља од пре пет-шест година, по којој би, а о томе је и Зеленски говорио, кичму новог НАТО требало да чине Украјина, Велика Британија, Немачка и Норвешка, Француска, заједно са остатком Европе, без САД. Једино што не знам јесте који то безбедносни изазови прете Црној Гори, од кога зазиру, па им је потребна одбрана„, каже војни аналитичар, новинар РТ Балкан Андреј Млакар.
Он у овом контексту подсећа и на чињеницу да су „косовски“ министар одбране Маћедонци, као и његов хрватски колега већ позивали Црну Гору у тројни пакт Приштине, Тиране и Загреба.
„Понављам, ту је најважније питање који то безбедносни проблеми Црној Гори прете, да ли од Албаније, а Албанија је члан НАТО? Са друге стране Европска унија је била мировни пројекат, али више није мировни пројекат барем 30 година. Последњих пет – шест година она је све само није мировни пројекат. Црна Гора је донела одлуку о слању пар војника да обучавају Украјинце, закључак је да Спајић спрема војску за Европску унију, ово је његов покушај прављења резервног плана. Мене више у овом контексту занима прича о тројном савезу“, каже Млакар.
Изјава црногорског премијера коју преноси „Политико“ поклопила се и сa саопштењем Спољнообавештајне службе Русије да је Европска унија, коју Спајић означава као „мировни пројекат“ почела је да „тајно ради на формирању сопствених капацитета за производњу нуклеарног оружја“.
„Према информацијама које је добила СВР, европски Брисел је кренуо опасним путем који неминовно води ка поткопавању темеља глобалне безбедносне архитектуре и међународног система за неширење оружја за масовно уништење како би остварио своју замисао о новом ‘походу на Исток’„, наводи се у саопштењу руске службе.
Док Спајић говори о „последњем мировном пројекту на Земљи“, СВР упозорава да ће Европска унија „задржати могућност формирања потпуно аутономне команде нуклеарним снагама“.
„Ови планови ЕУ ослањају се на озбиљну индустријско-техничку основу. Посебно је значајно да Немачка, Италија, Чешка, Белгија, Холандија, Шведска и Шпанија већ поседују значајну компетенцију у области производње појединих компоненти нуклеарног оружја. Ове земље располажу цивилним и војним индустријским потенцијалом за производњу његових компоненти. На њиховим територијама складиштене су велике количине истрошеног нуклеарног горива из енергетских блокова нуклеарних електрана који се повлаче из употребе. Ово гориво би могло бити несанкционисано извучено из складишта ради даљег одвајања плутонијума погодног за израду атомске бомбе“, саопштила је руска служба додајући да су „немачки стручњаци способни да у року од приближно месец дана тајно произведу довољну количину оружног плутонијума за једну нуклеарну експлозивну направу, а у року од недељу дана — оружни уранијум“.
„Руководство ЕУ и низа њених водећих земаља поново је дотакло дно сопственог безумља и политичке неодговорности, изазваних патолошком русофобијом“, закључују из СВР.
„Овде нема другог закључка сем да Спајић води Црну Гору ка рату са Русијом. ЕУ не прави атомску бомбу ради себе. Једна чланица ЕУ већ има нуклеарно оружје, то је Француска, има га и Велика Британија. Та прича траје већ неколико година, али више нагиње ка томе да се направи атомска бомба и да Украјини. То је суштина. Ако Црна Гора уђе у ЕУ, прихвата ЕУ, њену безбедносну политику, а ЕУ улази у рат са Русијом, фактички би значило да Спајић Милојко увлачи Црну Гору у рат са Русијом„, каже Млакар.
Друго је питање да ли је то прихватљиво, да ли је реално да мала Црна Гора уђе у рат са Русијом обзиром на огроман руски капитал у тој држави, обзиром на историју, традиционалну наклоност Црногораца ка Русији…
„Понижење и дно дна да ти једну малу Црну Гору гураш у рат са Русима? Да ли то треба Црној Гори? Чињеница јесте да ако прихватиш политику ЕУ, ако се ЕУ спрема за рат са Русијом, ако спрема нуклеарно наоружање, ако Зеленски говори о новом НАТО против Русије, то довољно говори који је план. Да ли ће Црна Гора прихватити да црногорски младићи гину за интересе ЕУ, да се братска Црна Гора окрене против Русије, то би било исто као да се Србија окрене против Русије. То би био врхунац понижења“, закључује Млакар.
Сем свега овога остаје отворено и питање о „заједничким вредностима“ Црногораца и поданика ЕУ из Брисела, Ротердама, Амстердама, итд, о којима је Спајић такође говорио у поменутом интервјуу.