Предсједница Хелсиншког одбора у Србији Соња Бисерко оцијенила је за Побједу да је идеја „српског света“ пројекат на чијем се остваривању у Црној Гори ради од обнове независности 2006. године.
Од тада, сматра она, одрађен је важан посао инфилтрирања у све институције, потпомогнут сталним скретањем пажње на угроженост Срба, не само у Црној Гори него и у другим сусједним земљама.
„Српски свет“, који је рециклирано име „Велике Србије“, је на дјелу све вријеме. Тај стратешки вакуум наступио је због неприсуства западне заједнице и омогућио је Србији да интензивира своје присуство и у Босни и у Црној Гори и у Републици Српској. Што се тиче Црне Горе, то је систематски рађено и то не само у години када су организоване литије, већ и свих година од стицања независности. Чекала се прва прилика да се то реализује, а у међувремену је одрађен важан посао инфлитрирања у све институције, потпомогнут сталним скретањем пажње на угроженост Срба, не само у Црној Гори него и у другим сусједним земљама, брижи Бисерко.
У стратегији Владе Србије говори се управо о томе како треба интегрисати све Србе у региону. На томе је рађено систематски свих тих година и сада видимо резултате тога. У тој стратегији СПЦ је имала кључну улогу као једина легитимна прекогранична институција.
„Покренула је литије са тезом да је СПЦ угрожена, да су вјерска права угрожена, а у то су убиједили и америчку амбасаду и друге западне актере, који су подржали литије са идејом да се смијени тридесетогодишња власт. То су легитимне аспирације, али увијек је важно сагледати цио контекст друштва, земље, окружења и приоритете“, сматра Бисерко.