Србији недостају озбиљна стратегија и политика у односу на регион, изјавила је ФоНету председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко, која сматра да Београд, говором мржње, призивањем авета прошлости и њеним прескакањем, свакодневно удаљава суседе.
Она је у серијалу разговора Агреман изјавила да се „опструкција између Србије и земаља региона стално увећава“. Не само да се не осврће на деведесете године, него Србија не признаје ни нову реалност у региону, нове државе као што су Босна и Херцеговина и Црна Гора, уверена је Бисерко.
Према њеној оцени, оно што члан Председништва БиХ Милорад Додик ради у Републици Српској и што се догађа у Црној Гори преко Српске православне цркве је оспоравање тих нових држава и њихове самосталности.
Србија исто ради на Косову, била је умешана у многе радње у Северној Македонији, додала је Бисерко и објаснила да то Србију профилише као фактор нестабилности у региону.
Она је навела да је Балкан поприште сударања Русије, Сједињених Америчких Држава, Европске уније (ЕУ) и Турске. Србија нема шансе да буде некакав играч, мада сматра да може да профитира од тога. Балкан може да се сачува само под једним кишобраном – европском опцијом, истакла је Бисерко.
Како је предочила, тако се неутралишу тензије и територијалне претензије, што омогућава европске интеграције и будућност без напетости.
Бисерко мисли и да Србија не показује искрену оријентацију ка ЕУ и образлаже да су на почетку или нису ни почеле реформе које се од ње захтевају.
Према њеној процени, изгледа да Србија није спремна да испуни преговарачка поглавља са ЕУ везана за владавину права и нормализацију односа са Косовом, укључујући и признање независности.
Изгледало је да Београд иде у том правцу, али се показало да је прешао на опцију поделе Косова, протумачила је Бисерко. Она сматра да је та опција уклоњена захваљујући Немачкој, Великој Британији и неким другим земљама.
Како је упозорила, подела Косова била би геостратешка грешка, која би довела до дестабилизације региона. Бисерко је додала да западне земље имају велике примедбе на чињеницу да се Београд окренуо ка Русији и Кини, јер се тиме нарушава визија европске Србије.
Београд иде ка ЕУ, са НАТО има врло развијену сарадњу и дошао је до нивоа када је следећи корак пуно чланство. Али, о томе нема много у нашим медијима, оценила је Бисерко.
Она разлоге за то види, пре свега, у чињеници да је Русија пенетрирала на Балкан, посебно у Србију, Републику Српску, донекле Црну Гору и Северну Македонију.
Бисерко је подсетила да је руско присуство у јавном и медијском простору Србије видљиво од 2014. године и да тада почиње интензивна анти–НАТО кампања.
Објаснила је да је основни приоритет НАТО да истера Русију са Балкана. Веза Београда са Москвом је у функцији руских интереса, а не српских, констатовала је Бисерко и напоменула да српска политика, што се тиче безбедности, не гарантује ништа.
Русија не може да добаци до Балкана, јер је и сама суочена са бројним проблемима, али се труди да се у региону наметне као међународни актер који има утицај, а има га зато што Србија и Република Српска тако хоће, изјавила је Бисерко.
Према њеном ставу, Србија није способна да комуницира са светом због неспособности да се обрачуна са недавном прошлошћу и политиком бившег шефа државе Слободана Милошевића.
Србија се понаша као актер који делује на линији руских интереса. Ти интереси нису идентични интересима Србије, оценила је Бисерко и нагласила да Русија користи Балкан као сцену где се сукобљава са интересима САД и НАТО.
Она мисли да је интерес Русије да покаже слабости ЕУ, да дезавуише тај концепт и вредности и да подрива НАТО у региону. Бисерко тврди да се Русија, „усидравањем“ у Србији и Републици Српској, испречила проширењу НАТО и ЕУ на Балкан, упркос томе што су у Москви говорили да немају ништа против тога да Србија буде чланица Уније.