Шокантна одлука Скопља: Тенкове добијене од Русије послали на – руску војску

Одлука власти Северне Македоније да у Украјину пошаље тенкове практично добијене од Русије који ће сада пуцати на руске војнике шокирала је највећи део македонске јавности и представља ескалацију у односу званичног Скопља према украјинској кризи, каже за Спутњик македонски новинар Цветин Чилиманов.

Тек пошто су се на друштвеним мрежама појавили снимци конвоја тенкова добијених посредством Русије када Македонцима у грађанском рату са албанском паравојском 2001. године нико други није хтео да помогне, Министартсво одбране у Скопљу је признало да је Украјини поклонило те тенкове.

Конвој македонских тенкова кренуо је у четвртак ка Украјини, потврдило је Министарство одбране, наводећи да се ради о тенковима „треће генерације“ из батаљона који ће ускоро бити расформиран. То би, ваљда, требало да значи да је реч о онима који су већ виђени за старо гвожђе.

Велика есклација-шокирали и опет поделили јавност

Како год окренули, власт у Скопљу се није прославила, јер је сама саопштила, од те њихове помоћи Украјина баш и неће имати неке вајде. С друге стране, није баш за хвалу ни то што је оно што шаљу практично „руски поклон“ који ће тући по дародавцу.

„Ово је велика нова ескалација у нашем односу према сукобу у Украјини. До сада смо слали неку симболичну хуманитарну помоћ, давали олакшице за украјинске избеглице којих и није пуно у Македонији, али ово је сасвим нови ниво да пошаљемо убојиту војну помоћ Украјини и то је наишло на велике поделе у Макеоднији. Велики део Македоније који је био против промене имена и уласка у НАТО под тим условима је шокиран овом одлуком“, каже Чилиманов.

Мада власт није прецизирала колико је тенкова послала у Украјину, наш саговорник каже да их је десетак од укупно око 30 колико је Македонија добила у оквиру помоћи у борби са албанском паравојском у Македонији 2001. године.

Власт покушала да сакрије

Он, притом, додаје да је власт тај поступак правдала тиме да мора да стоји уз Украјину и да то што је послато и није толико вредно и корисно те да им је обећано да ће због тога од САД добити нека лакша оклопна возила. Власт је то покушала да сакрије, али је неколико медија дошло до снимака транспорта тих тенкова према Бугарској где би, како се претпоставља, требало да буду ремонтовани и након тога послати за Украјину.

„Други део државе је шокиран да смо сада и фромално определили за једну од сукобљених страна. Наравно, ту су сада питања шта ћемо током зиме, јер Македонија је потпуно зависна од руског гаса, а и шире. Јавност је реаговала зашто се то крије и људима апсолутно није свеједно, јер једно је да уведеш санкције Русији, политички је осудиш на почетку рата, али ово је сада на сасвим другом нивоу“, објашњава саговорник Спутњика.

Он указује на то да су од почетка трпели притиске Запада, поготово америчке и британске амбасаде, да Северна Македонија мора бити на страни Украјине јер ју је Украјина помогла против Албанаца 2001. током грађанског рата у Македонији. У ствари, реч је о замени теза, јер је у питању помоћ Украјине која је тада била проруски настројена, а помоћ је стигла између осталог и у тим тенковима.

Помоћ Русије када нико није хтео

Тачније, објашњава он, пошто ни од кога нису могли да добију помоћ, а Запад је на све начине помагао Албанце, обратили су се Русији која Македонцима није директно послала помоћ него их упутила на Украјину у којој је била проруска власт.

И они су прво послали пар тактичких летелица Сухој- 25, пар јуришних хеликоптера МИ- 24 и пар транспортних хеликоптера МИ- 8, а касније и тенкове Т-72 и они су, по речима Чилиманова, стварно имали снажан ефекат на ток тог грађанског рата који је трајао шест месеци. Он наглашава да су тада били под ембаргом САД и Запада и да ниједна друга држава није хтела да прода или посуди оружје Македонији него га је индиректно Русија послала преко Украјине.

„Када је почео сукоб у Украјини америчка амбасада је окренула причу наглавачке промовишући пропаганду да је нама помогла не Русија него Украјина 2001. и да због тога ми као Макеоднија морамо бити на страни Украјине и између осталог давати јој и оружје“, каже Чилиманов.

А реалност је сасвим другачија. Да је у Украјини тада била промајданска а не проруска власт сигурно не бисмо ништа добили и у том случају бисмо помоћ вероватно добили од Белорусије, Казахстана, ако не и директно од Русије, уверен је наш саговорник.