СЛУЧАЈ „МАХМУЉИН“: Муџахедини снимали одсијецање глава српских војника

У наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним Србима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, Тужилаштво је предочило документ према коме су припадници одреда „Ел муџахедин“ заробљеним припадницима Војске Републике Српске одсијецали главе и то снимали и снимке слали у иностранство.

У извјештају који је сачинио свједок одбране, некадашњи начелник Сектора државне службе безбједности Зеница Ферзија Бабић, а о чијем садржају се препоручује да би требало обавијестити и команданта Трећег корпуса, потврђено је да су заробљене припаднике Војске Републике Српске черечили и мучили на разне друге начине, те да су све то снимали и слали у иностранство.

Одговарајући на питање тужиоца Седина Идризовића да ли је о садржају извјештаја упознао Махмуљина, свједок Бабић је рекао да није јер то није смио, наводећи да је његова дужност била да искључиво извјештава надређене у централи у Сарајеву.

– Ја не знам да ли је неко са врха о том документу упознао команданта Трећег копруса. Моја служба је само по наредби и препоруци са врха могла некој другој служби прослиједити неку информацију – појаснио је Бабић.

Говорећи о дјеловању Сектора државне службе безбједности Зеница, Бабић је истакао да је један од задатака овог сектора био да надзире и прислушкује разговоре странаца из афроазијских земаља, међу којима су били и припадници одреда „Ел муџахедин“.

– Тим оперативним надзором дошли смо до сазнања да је један број странаца радио за британске, француске, италијанске и још неке обавјештајне службе. Циљ им је био да дестабилизују РБиХ и да ми /Бошњаци/ заратимо међусобно. Они нису поштовали нашу власт, па чак ни Исламску заједницу БиХ, ваћ су нас називали „кијафирима“ /невјерницима/ – тврди Бабић.

Он је додао да су странци из тих земаља то све радили по диктату и инструкцијама својих западних налогодаваца, те да су параџемати у БиХ посљедица таквог дјеловања.

Бабић је рекао да су неки добровољци из афроазијских земаља долазили у приватној режији, неки посредством хуманитарних организација, док је одређени број довео и УНПРОФОР.

Свједок тврди да операција стављања припадника одреда „Ел муџахедин“ у ланац руковођења и командовања Трећег корпуса – Врандук, коју је одобрило тадашње руководство такозване РБиХ, није била успјешна јер су иза странаца стајале стране обавјештајне службе.

Према његовим ријечима, стварни командант одреда „Ел муџахедин“ био је шеик Енвер Шабан, којег су највише прислушкивали и који је био агент једне стране службе, по чијој наредби су га, након што је одрадио посао, у Жепчу ликвидирали припадници ХВО-а.

Он је нагласио да је Абу Мали био само формално командант одреда, те да није доносио одлуке.

Одговарајући на питање судског вијећа колико је локалних бораца из БиХ било у саставу одреда „Ел муџахедин“, свједок је одговорио да их је према подацима којима је располагао, било око трећине, што је у супротности са тврдњама заштићеног свједока и бившег припадника овог одреда, који је раније изјавио да је у тој јединици било двије трећине домаћих бораца.

Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Према оптужници, припадници одреда „Ел муџахедин“ су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.

Наставак суђења заказан је за 10. јули.