Словенија је прва држава наследница СФРЈ која је ушла у ЕУ и НАТО, 2004. године. Одушевљење над обе организације је у држави испод Алпа било дуго времена стабилно и релативно високо, а онда је последњих година почело да испарава.
„У Словенији је 2024. забележено друго најниже поверење у ЕУ између свих држава чланица, као и најнижа подршка чланству у НАТО-у међу свим савезничким земљама“, то је вест коју је из Брисела послао дописник љубљанског „Дела“ на основу последњих мерења пулса јавног мњења у блоку 27 држава Европске уније.
На питање да ли верују европским институцијама, само 36 одсто упитаних у Словенији одговорило је „да“. У целој ЕУ неповерљивији су само Французи са 35 одсто оних који су позитивно одговорили на речено питање.
На питање да ли би на референдуму поново гласали за улазак земље у НАТО, у просеку око 70 одсто оних који су унутар западног војног пакта одговарају „да би поново гласали за чланство“, док би свега 14 одсто гласало против.
У Словенији је, међутим, ситуација сасвим другачија – према истраживањима јавног мњења које је спровела сама Алијанса, само 58 одсто Словенаца би гласало „за“ улазак у западни војни пакт, док би 31 одсто гласало „против“ уз 11 одсто уздржаних. То је најнижа подршка међу свим чланицама НАТО-а.
Подсетимо, и део словеначке владајуће коалиције – странка Левица – имала је у свом предизборном програму обећање да ће се залагати за излазак државе из НАТО-а.
Ниска подршка и једној и другој организацији не слути им на добро, као ни новој комесарки за проширење ЕУ Марти Кос чији је посао да увери кандидате за чланство у предност прикључења Европској унији над којом су чак и њени земљаци све више разочарани.
Треба додати и да се Бугарска и Црна Гора често „такмиче“ са Словенијом по питању критичког става према НАТО савезу.