СЛОБОДАН ЈЕ ИМАО САМО 12 ГОДИНА: Монструозни злочин Елфете Весели доказан, на потезу Судско вијеће

Тужилаштво БиХ поручује да је, ван сваке сумње, доказало да је убиство 12-огодишњег Слободана Стојановића, у љето 1992. године у засеоку Бајрићи код Зворника, починила Елфета Весели, припадница Диверзантског вода здружених јединица муслиманске војске. Због неспречавања злочина, а касније и некажњавања, одговоран је њен претпостављени Сакиб Халиловић, командант Вода. Завршне ријечи одбране планиране су за 29. март.

Резимирајући једноипогодишње суђење „жени монструму“, како су је и саборци раније звали, Елфети Весели и њеном команданту Сакибу Халиловићу Кибету, тужилац Мирослав Јањић доказима је склопио мозаик монструозног убиства, у живот тек закорачилог, 12-огодшњег Слободана. Свесрдну помоћ пружили су му саборци и сународници оптужених. Неки описујући виђени злочин, неки пак препричавајући како им је оптужена злочинка убиство и сама признала. Чак и они други свједоци одбране у инструисаном покушају да оптужене заштите, инстант амнезични и обневидјели – знали су сами себе да демантују и нехотице кривицу оптужених да потврде.

Свједок „С1“, очевидац, описао је језиви злочин над дјечаком.

– Елфета је стајала са дјечакове лијеве стране. Држала га је за косу. Извадила је нож са црним корицама. Подигла му је главу и повукла нож испод врата. Дијете је почело да кркља. Видио сам и да крв иде, шикља… Кад је неко од присутних војника питао „Шта то уради?“, она је извадила пиштољ, дуга деветка, прислонила му на главу и пуцала, једном или два пута, не знам. Окренуо сам главу, нисам више могао да гледам.

Видио је свједок – муслимански војник, и Халиловића. Тек неколико метара удаљен, на убиство дјечака није се ни „осврнуо“. Наводе заштићеног свједока, који је у борбама против српске војске остао без брата и неколико чланова породице, и чија је родбина, током свједочења преживљавала голготу пријетњи и премлаћивања – прво обдукционим налазом из 1993. године, а потом и свједочењем у судници, потврдио је патолог Зоран Станковић. Описивао трагове ножа или мачете на унакаженом тијелу и прострелну рану на, од тијела одвојеној, глави. И пронађено наго дјечије тијело умотано у плави раднички комбинезон. А управо нагог Слободана у модрицама, посљедњи пут видио је „Кибетов диверзант“ Фахрудин Демировић „Гумени“.

– Био је смјештен у ћошак, го без одјеће, дрхтао је, претучен – свједочио је Демировић.

Свједочио је „Гумени“ и како су о Слободановој судбини вијећали у „Кибетовој команди“. Претходно је овај свједок са Халиловићем и Веселијевом у хрватским Нашицама прошао вишедневну ратну обуку. Заједно и у Каменицу дошли! И Мустафа Тучић, посвједочио је како му је Веселијева сама, неколико мјесеци касније, у Тузли, признала да је убила дјечака.

О злочину Веселијеве у Тузли је чуо и Нинко Сембер, локални аутомеханичар. Док је поправљао аутомобил Кибетовим диверзантима, они су препричавали Елфетин „подвиг“. И друге коцкице у овом монструозном злочину посложене су, прије свих, Халиловићева командна функција, специјални диверзантски задаци на пробијању коридора, и буквално „власништво“ над дјечаком док је у заробљеништву био. О томе су између осталих говорили официр Ферид Хоџић, тадашњи командант Здруженог штаба, потом Џевад Ходић који је и сам, прошао обуку у Нашицама и био Кибетов „диверзант“. Баш као и Омер Ђулбеговић.

Посебне шарене, маскирне униформе Кибетових диверзаната, међу којима и Елфета, описивали су и други. И наоружање које су по Каменици носали, а којег је мањкало осталим војницима, територијалцима. Халиловић пушку пумпарицу са преклопним кундаком. Препричавали диверзанти како су баш од Халиловића добијали дозволе за допуст, наредбе за акције, директне и посредством курира. Неки други како је баш Халиловић био карика према команданту тек формираног Тузланског корпуса Жељку Кнезу.

– Сматрамо да је Тужилаштво ван сваке разумне сумње посматрано у чисто правном смислу доказано да су Халиловић Сакиб и оптужена Елфета Весели починили кривично дјело која им се стављају на терет – тврди тужилац Мирослав Јањић.

Приложио је тужилац и материјалне доказе – од ратних новинских чланака о Елфети Весели као специјалном диверзанту, преко, са ознаком Хашког трибунала, списка Диверзантског вода, из јула 1992. године у којем је Сакиб Халиловић командант Извиђачког вода, а Веселијева „извиђач“. На списку и већ спомињани свједоци Демировић, Ходић, Ђулбеговић.

Но, одбрана је ипак „доказивала“ недоказиво. Уз помоћ својих свједока који су готово идентично одговарали, на још непостављена питања. И који су у јеку ратних дејстава и у окружењу српске војске, „еволуирали“ у ватрогасце, хуманитарце или чак „заводнике дјевојака“ са митраљезом. Они су у свом имагинарном сценарију, оптуженим злочинцима дијелили улоге болничара, хуманитараца, кувара.

На потезу је Судско вијеће!?

Тагови: Елфета Весели