СЛАВИША ЧУРОВИЋ: „Руомети“ и дукљански домети

Радујеш се кад побиједиш брата
Мука малих је – да заувијек си зао,
Како не схаташ да туга ме хвата,
Када видим да ти брата твог није жао.

Побиједио ти, или ја…на концу,
Исто нам се хвата жалосна истина
Некад заједно били на колцу
Сад је ваша лаж, наша судбина

Отпливаш тако до некога стана…
Који даје власт – „Образ за цигле“
Мислиш ли да ће некад бити дана
Кад вас сузе монашке не буду стигле?

Или када пендреком тјерате нацију
Да вјерује у црвено-зелене боје вампира
Како је у стану, па купиш „ДАЧИЈУ“
Да ли да се таква част уз гусле засвира?

Ујутру очи отвараш, а већ празно је све
Тјераш себе као добро дресирано кљусе
Кафа „У Будву,скијање на Жабљак“!Све у МНЕ!
Да вјерујеш у лажи РТЦГ као и „у усе“.

И тако сви земаљски дани теку
Чекаш нову побједу над братом
Како тек подгоричка љета пеку
Кад знаш да дишеш лаж за вратом!

А опет некако, хтио би до Теразија
Да чујеш како слободни град дише
Не можеш ни кријући да те не види братија
Што законе о Цркви у зору доносише.

Остај ми здраво Дукљански мрзиоче
Слободу да дише не може баш свако
Како то да сјевер може кроз Биоче?
Тако јер мрзјети као ви – Није вам га лако!