СКУП У БЕОГРАДУ: Србија да пошаље јасну поруку да ће заштитити Српску

У атмосфери када ратне трубе поново одјекују регионом и када су након референдума усмјерене ка Републици Српској, Србија треба да реализује своје договоре са Москвом, да ојача војску и пошаље јасну поруку да ће на сваки начин заштитити Српску, кључна је порука скупа „Република Српска између рата и мира“, који је данас одржан у београдском „Медија центру“.

Главни уредник интернет портала „Нови стандард“ Жељко Цвијановић упозорио је да се не смије потцјењивати могућност да се неки „посреднички“ рат са Блиског истока пребаци на Балкан, јер ратне трубе које се чују на овим просторима, а дириговане су са стране „већ свирају“, те да стога Србија, осим што се залаже за мир, треба наћи „елементе одвраћања од рата“.

„Србија је карика која недостаје. Београд не сме да окрене леђа Републици Српској. Треба да шаље поруку да је за мир, али да неће дозволити насилничко понашање према Српској и да у складу са тим реализује договоре са Москвом о јачању наоружања“, поручио је Цвијановић.

Политички аналитичар Бранко Радун дијели мишљење да Београд треба да се јасно и заштитнички одреди према Републици Српској, јер би у супротном мирољубиве поруке које долазе из Београда неки који имају аспирације према Српској могли погрешно да протумаче.

„Ако Сарајево и Загреб мирољубиве поруке из Београда схвате као то да Београд неће да помогне Републици Српској, они могу да изврше неку врсту атака на Српску“, рекао је Радун.

Он је нагласио да је најава хапшења предсједника Републике Српске Милорада Додика не само удар на Српску већ и на Србију и да тога у Београду треба да буду свјесни.

„Нису Додику толико замерили референдум, колико посету Москви и Владимиру Путину. Ту је он прешао црту. Ако би се десило нешто лоше Српској на реду је Београд и Влада Србије. Сетите се како је било недавно у Македонији“, рекао је Радун.

Историчар у Фонду „Александар Невски“ Радован Калабић такође је указао на потребу синхронизованог дјеловања Београда са Бањалуком и потребу да Београд никоме не чини уступке и не одаје утисак да је „Србе у Српској пустио низ воду“.

Он је, у осврту на референдум и оно што је услиједило након њега, рекао да позив за суд предсједнику Републике Српске Милораду Додику у својству „осумњиченог за референдум“ значи излазак из оквира реалне политике у бизарност, гротеску и некоректност.

„Ако на суд позивате човјека који је стао иза основног принципа демократије то није разум. То су страст и мржња“, рекао је Калабић.

Он је констатовао да се на референдуму још једном потврдило да је вријеме униполарног свијета прошлост, јер унутар такозване међународне заједнице није дошло до хорског усаглашавање и хорске осуде тог процеса.

Главни и одговорни уредник недјељника „Новосадски репортер“ Милорад Бојовић оцијенио је да пријетње које је недавно поводом референдума изрекао ратни командант такозване Армије БиХ Сефер Халиловић нису уопште наивне и да свједоче да је почела криза која ће потрајати.

„Ми треба јасно да кажемо да смо за мир и да се сви заједно боримо да сачувамо свој национални идентитет. Србија треба да покаже приврженост српском народу“, рекао је Бојовић.

Сарадник Института за међународну политику и привреду Митко Арнаудов истакао је да оружани сукоб у БиХ није средство које може донијети рјешење проблема у БиХ.

Он је рекао да је референдум у Српској требао за све бити дан демократије, а да су га власти у Сарајеву искористиле за стварање конфликта који може довести до ширих регионалних сукоба и „прелити се на Санџак, Македонију и даље“.

Стога, како је рекао, Србија као гарант Дејтонског споразума треба да инсистира на том споразуму, који можда није идеалан, али је најбоље рјешење.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић подвукао је да референдум о Дану Републике Српске који је одржан 25. септембра није дозволио да српски народ буде тихо жртвован и да је дух референдума – дух јединства српског народа.

„Бањалука то схвата – надам се да ће то схватити и Београд. Треба да заузмемо чврст став непопуштања. Попуштањем се призива несрећа као што се призива и сарајевском агресијом“, сматра Анђелковић.

Предсједник Центра за развој Међународне сарадње Стевица Деђански сматра да је Србија у вези са референдумом У Републици Српској имала добру позицију, јер се није мијешала и нагласио да је важно да она у будућности задржи чврст став који је до сада имала о неким питањима.

„Имали смо ових дана расправу када је председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао да председник Републике Српске Додик треба да прође као Гадафи. Антидржавни елементи, као Ненад Чанак и остали су рекли своје, али важно је да се огласио врх државе и да је он заузео чврст став о томе“, закључио је Деђански.

Тагови: Београд, Референдум