Иванић је након три дана одговорио писмом у коме је рекао да се приликом израде Стратегије консултовао са домаћим стручњацима, амбасадорима и професорима из Српске, и да нико од њих није имао озбиљнију примедбу на садржај овог документа.

„Подсећам да се у Стратегији нигде не спомиње чланство БиХ у НАТО-у, што чак ни Ви не можете да негирате. Сматрам да БиХ не може да постане члан НАТО-а, све док и ако Србија не буде у НАТО-у. Тај став јасно заступам већ дуже од десет година и немам намеру да га мењам“, навео је Иванић.

Међутим, бошњачки члан Председништва Бакир Изетбеговић Стратегију тумачи дијаметрално супротно од Иванића. Према његовом мишљењу, БиХ се налази у предворју Северноатлантске алијансе.

„Председништво је поклонило посебан значај и давало импулс свим процесима који су се односили на интеграцију БиХ у НАТО-у и ЕУ. БиХ се фактички налази у предворју ових моћних државних и сигурносних асоцијација. У априлу ће бити активиран МАП… Акциони план за чланство у НАТО-у“, рекао је Изетбеговић на Програмском скупу своје СДА.

Прва премиса од које треба кренути у анализу спољне политике БиХ је да она нема своју спољну политику јер је протекторат, каже стручњак за међународне односе са бањалучког универзитета Жељко Будимир.

„Тако да је ова спољнополитичка стратегија, која је усвојена у Председништву, последица те чињенице. Због тога ту имате сва усклађивања која се тичу европских интеграција, а након тих интеграција, ту су интеграције у Северноатлантску алијансу. Тако да је, по мени, приоритет те стратегије убрзавање интеграција БиХ, пре свега у НАТО. И то је главни циљ ове стратегије“, каже Будимир.

Други важан циљ Стратегије, према Будимировим речима, јесте усклађивање спољне политике БиХ са спољном политиком ЕУ према Русији.

„То је такође, кроз еуфемизме, у Стратегији наведено. Трећа важна ствар је што ова стратегија треба да умањи значај спољне политике која се води на нивоу ентитета, јер РС покушава, кроз своја дипломатска представништва, да изводи одређене ствари које су везане за спољну политику. То су три најважније ствари које ова Стратегија покушава да уради, а најважнија јесте да се убрза процес придруживања НАТО-у“, каже Будимир.

Према речима саветнице за међународне односе председника РС Нине Сајић, многе ствари у Стратегији су спорне. И чињеница да је Стратегија усвојена у последњој години мандата садашњег Председништва — у коме, према њеним речима, најмање два од три члана неће седети после наредних избора у БиХ, који треба да се одрже у октобру ове године — спорна.

Стратегија. која је, према речима Сајићеве, помпезно најављена и објављена на сајту Председништва, напрасно је уклоњена пошто је јавност имала оштре замерке на њу, уз образложење да се ради о нелекторисаној верзији.

Међутим, и садашња верзија Стратегије језички је проблематична, наглашава она, попут термина „БХ дипломатија“, која као институција, каже Сајићева, не постоји.

Када се у Стратегији каже да постоји „широки консензус“ за активирање МАП-а, не зна се шта то подразумева, каже Сајићева:

„Да ли то подразумева консензус од Марин двора до Вечне ватре, то је нешто мање од два километра, јер широки консензус на нивоу БиХ, односно у РС, за активирање МАП не постоји“.

Стратегија не садржи само политички некоректне наводе, већ и ствари које су опасне за РС и за српски народ у БиХ, додаје Сајићева, као што су скривене поруке да је дошло до заоштравања односа између Запада и Русије. Каква је ту улога БиХ, пита се Сајићева.

Оно што је такође врло опасно за српски народ у БиХ, а на чему већ скоро две године ради Савет министара, па и само Председништво БиХ, уз сарадњу са одређеним међународним организацијама и владом Швајцарске је креирање „БХ дијаспоре“, каже Сајићева.

„Сарадња са БХ дијаспором је вешто прикривена у делу стратегије која се тиче економских односа, односно покушаја да се економски потенцијали БиХ интензивирају, али она ће имати дубоке политичке и све друге консеквенце уколико се настави са идејом и иницијативом стварања БХ дијаспоре. Пре свега, то би довело до цепања и поделе српске дијаспоре на географско порекло и расцепило би српску дијаспору у свету“, каже Сајићева.

Такође, стварање БХ дијаспоре довело би до стапања српског идентитета у један вештачки босански идентитет.