Питање ревизије тужбе БиХ против Србије пред Међународним судом правде нису иницирали лидер СДА Бакир Изетбеговић и бошњачке невладине организације, него бивши тужилац Хашког трибунала Џефри Најс, гостујући на трибини бошњачких интелектуалаца у Сарајеву, у септембру прошле године, тврди бањалучки адвокат Крстан Симић.
Он наводи да је Најс, који је био тужилац у процесима против Слободана Милошевића и Војислава Шешеља, тада рекао да су се у судском поступку против Радовану Караџићу појавили нови докази који би могли да буду основ за ревизију тужбе.
– Мислим да је управо то била иницијална каписла за оваква размишљања бошњачких политичких лидера и невладиног сектора – истакао је Симић, наводећи да му није јасно чиме се Најс руководио када је изнио такву тврдњу, осим ако се на тај начин није топло препоручивао да буде агент који би, у име стране која тужи Србију, водио поступак, у сарадњи са сарајевским адвокатима Васвијом Видовић и Едином Решидовић, са којима је гостовао на сесији „Круг 99“.
Напоменувши да подношења ревизије регулише члан 61 Статута Међународног суда правде, Симић је појаснио да се ревизија може поднијети ако се након доношења пресуде појаве нове чињенице – докази, које су постојале прије доношења пресуде, а једна од страна за њих није знала, нити их је могла прибавити без своје кривице.
При том, каже он, потребно је и да нова чињеница има такву доказну снагу да би резултирала доношењем другачије пресуде.
– Испунити ове стандарде у пракси је готово немогућа мисија. Због тога сам и био збуњен изјавом Џефрија Најса да судски поступак против Караџића нуди нове доказе, који би били основ за ревизију пресуде. При том, постоје и утврђени рокови у којима се то може тражити. Објективни рок је десет година и он истиче 27. фебруара ове године, а субјективни рок је шест мјесеци од сазнања за нову чињеницу – истакао је Симић за „Народне новине“.
Када се зна да је пресуда Караџићу изречена 25. марта 2016. године, додао је он, може се закључити да не постоје претпоставке за подношење озбиљног захтјева за ревизију.
– Међутим, странка може упутити захтјев, иако он не испуњава стандарде прописане чланом 61, али је то питање озбиљности државе, њеног кредибилитета – навео је Симић, изразивши увјерење да ће Бакир Изетбеговић, ипак, добро размислити у контексту реалног стања ствари и одустати од ревизије.
Он је оцијенио да је сама најава такве могућности нанијела велику политичку штету БиХ и да су се међунационални односи погоршали, те упозорио да је питање ревизије тужбе државно и политичко питање које треба да буде ријешено у оквиру институција, при чему ће се уважити правни аргументи и државни интереси.
– Првенствено ту мислим на Предсједништво БиХ. Уколико је Изетбеговић сматрао да постоје услови за ревизију, морао је о томе да затражи став Предсједништва. Прије тога, требало је да презентује нове доказе и прибави експертска мишљења. Предсједништво сагледава има ли правних услова за ревизију, политичке користи од таквог чина и евентуалне политичке штете за односе у БиХ и региону. У случају да одлучи да БиХ иде у ревизију тужбе, онда именује новог агента, прави план и обезбјеђује потребна средства – појаснио је Симић.
Он је нагласио да Сакиб Софтић више није агент БиХ, јер је поступак окончан, а подношењем ревизије, отвара се нови поступак, те да се тај стандард данас примјењује свуда у свијету и да у овом моменту не постоје иоле озбиљне правне претпоставке и одлуке институција да се иде у ревизију.
На питање какве би биле посљедице ако би Изетбеговић преко Софтића, ипак, поднио захтјев за ревизију, Симић је рекао да би БиХ сигурно претрпјела велику штету, била би декларисана као земља у којој не постоји владавина закона.
– То би био акт и став само једног народа, а БиХ се састоји од два ентитета и три народа. У извјесном смислу, то би потврђивало и тезе често изношене у Републици Српској да је БиХ апсурдна земља. Стога, не вјерујем да ће овај захтјев бити поднесен, с обзиром на то да би он додатно пореметио и националне односе унутар БиХ, посебно између два конститутивна народа – истакао је Симић.
Он је подсјетио да је Међународни суд закључио да Србија није извршила геноцид, преко својих органа или лица чији акти укључују њену одговорност, ни удруживање ради вршења геноцида, није подстицала на вршење геноцида, кршењем својих обавеза, утемељених важећим конвенцијама, нити је била саучесник у извршењу кривичног дјела геноцид на подручју Сребренице.
– Важно је напоменути и да је Међународни суд јасно одредио да злочин геноцида у Сребреници нису починиле институције Републике Српске, већ искључиво појединци. Значи, Међународни суд је снажно подржао индивидуалну кривичну одговорност, па је забрињавајуће зашто поједини правници и политичари покушавају ту одговорност „растегнути“ и на Републику Српску. И пресуде против Шешеља, генерала Перишића, Станишића, Симатовића и Караџића, донесене од Међународног кривичног суда, снажно су подржале став Међународног суда да не постоји одговорност Србије за било који облик у извршењу кривичног дјела геноцид – нагласио је Симић.
Тагови: Бакир Изетбеговић, Крстан Симић, СДА, Хашки трибунал, Џефри Најс