СИМИЋ: Питање ревизије тужбе иницирао Џефри Најс

Пи­та­ње ре­ви­зи­је тужбе БиХ про­тив Срби­је пред Ме­ђу­на­ро­дним су­дом прав­де ни­су ини­ци­ра­ли ли­дер СДА Ба­кир Изе­тбе­го­вић и бош­њачке невла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је, не­го бив­ши тужилац Ха­шког три­бу­на­ла Џефри Најс, гос­ту­ју­ћи на триби­ни бош­ња­чких ин­те­ле­кту­ала­ца у Сарајеву, у сеп­тем­бру про­шле го­ди­не, тврди ба­ња­лучки адво­кат Крстан Си­мић.

Он на­во­ди да је Најс, који је био тужилац у процесима про­тив Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа и Во­ји­сла­ва Ше­ше­ља, та­да ре­као да су се у судском поступку против Ра­до­ва­ну Ка­раџићу по­ја­ви­ли но­ви до­ка­зи који би мо­гли да буду основ за ре­ви­зи­ју тужбе.

– Ми­слим да је упра­во то би­ла ини­ци­јал­на ка­пи­сла за ова­ква ра­змиш­ља­ња бош­ња­чких по­ли­ти­чких лидера и не­вла­ди­ног секто­ра – истакао је Си­мић, наводећи да му није јасно чи­ме се Најс ру­ко­во­дио ка­да је изнио та­кву тврдњу, осим ако се на тај на­чин ни­је то­пло пре­по­ру­чи­вао да бу­де агент ко­ји би, у име стра­не ко­ја тужи Срби­ју, во­дио пос­ту­пак, у са­ра­дњи са сара­јев­ским адво­ка­тима Ва­сви­јом Ви­до­вић и Еди­ном Ре­ши­до­вић, са ко­ји­ма је гос­то­вао на се­си­ји „Кру­г 99“.

Напоменувши да по­дно­ше­ња ре­ви­зи­је ре­гу­ли­ше члан 61 Ста­ту­та Ме­ђу­на­ро­дног су­да прав­де, Симић је појаснио да се ревизи­ја може по­дни­је­ти ако се на­кон до­но­ше­ња пре­су­де по­ја­ве но­ве чи­ње­ни­це – докази, ко­је су пос­то­ја­ле при­је доношења пре­су­де, а је­дна од стра­на за њих ни­је зна­ла, ни­ти их је мо­гла при­ба­ви­ти без сво­је кри­ви­це.

При том, каже он, потребно је и да но­ва чи­ње­ни­ца има та­кву до­ка­зну сна­гу да би ре­зул­ти­ра­ла доношењем дру­га­чи­је пресуде.

– Испу­ни­ти ове стан­дар­де у пра­кси је го­то­во не­мо­гу­ћа ми­си­ја. Због то­га сам и био збу­њен изја­вом Џефри­ја Нај­са да суд­ски пос­ту­пак про­тив Ка­раџића ну­ди но­ве до­ка­зе, ко­ји би би­ли основ за ре­ви­зи­ју пре­су­де. При том, пос­то­је и ут­врђе­ни ро­ко­ви у ко­ји­ма се то може тражити. Обје­кти­вни рок је де­сет го­ди­на и он ис­ти­че 27. фе­бру­ара ове го­ди­не, а су­бје­кти­вни рок је шест мје­се­ци од са­зна­ња за но­ву чи­ње­ни­цу – истакао је Симић за „Народне новине“.

Ка­да се зна да је пре­су­да Ка­раџићу изре­че­на 25. мар­та 2016. го­ди­не, додао је он, може се за­кљу­чи­ти да не пос­то­је претпостав­ке за по­дно­ше­ње озби­љног зах­тје­ва за ре­ви­зи­ју.

– Ме­ђу­тим, стран­ка може упу­ти­ти зах­тјев, иако он не испу­ња­ва стан­дар­де про­пи­сане чла­ном 61, али је то пи­та­ње озбиљности државе, ње­ног кре­ди­би­ли­те­та – навео је Симић, изразивши увјерење да ће Ба­кир Изе­тбе­го­вић, ипак, до­бро разми­сли­ти у кон­тек­сту ре­ал­ног ста­ња ства­ри и одус­та­ти од ре­ви­зи­је.

Он је оцијенио да је са­ма на­ја­ва та­кве мо­гу­ћнос­ти на­ни­је­ла ве­ли­ку по­ли­ти­чку ште­ту БиХ и да су се ме­ђу­на­ци­онал­ни одно­си по­гор­ша­ли, те упозорио да је питање ревизије тужбе држа­вно и по­ли­ти­чко пи­та­ње ко­је тре­ба да бу­де ри­је­ше­но у окви­ру инсти­ту­ци­ја, при че­му ће се уважити пра­вни ар­гу­мен­ти и држа­вни ин­те­ре­си.

– Првен­стве­но ту мислим на Пред­сје­дни­штво БиХ. Уко­ли­ко је Изе­тбе­го­вић сма­трао да пос­то­је усло­ви за ре­ви­зи­ју, мо­рао је о то­ме да за­тражи став Пред­сје­дниш­тва. При­је то­га, тре­ба­ло је да пре­зен­ту­је но­ве до­ка­зе и при­ба­ви ек­спер­тска миш­ље­ња. Пред­сје­дниш­тво са­гле­да­ва има ли пра­вних усло­ва за ре­ви­зи­ју, по­ли­ти­чке ко­рис­ти од та­квог чи­на и евен­ту­ал­не по­ли­ти­чке ште­те за одно­се у БиХ и ре­ги­ону. У слу­ча­ју да одлу­чи да БиХ иде у ре­ви­зи­ју тужбе, он­да име­ну­је но­вог аген­та, пра­ви план и обез­бје­ђу­је по­тре­бна сред­ства – појаснио је Симић.

Он је нагласио да Са­киб Соф­тић ви­ше ни­је агент БиХ, јер је пос­ту­пак окон­чан, а по­дно­ше­њем ре­ви­зи­је, отва­ра се но­ви посту­пак, те да се тај стан­дард да­нас при­мје­њу­је сву­да у сви­је­ту и да у овом мо­мен­ту не пос­то­је иоле озби­љне пра­вне претпос­тав­ке и одлу­ке ин­сти­ту­ци­ја да се иде у ре­ви­зи­ју.

На питање какве би биле посљедице ако би Изе­тбе­го­вић пре­ко Соф­ти­ћа, ипак, по­днио зах­тјев за ре­ви­зи­ју, Симић је рекао да би БиХ си­гур­но пре­трпје­ла ве­ли­ку ште­ту, би­ла би де­кла­ри­са­на као зе­мља у ко­јој не пос­то­ји вла­да­ви­на за­ко­на.

– То би био акт и став са­мо је­дног на­ро­да, а БиХ се сас­то­ји од два ен­ти­те­та и три на­ро­да. У из­вје­сном сми­слу, то би потврђива­ло и те­зе чес­то изно­ше­не у Републици Српској да је БиХ ап­сур­дна зе­мља. Сто­га, не вје­ру­јем да ће овај зах­тјев бити по­днесен, с об­зи­ром на то да би он до­да­тно по­ре­ме­тио и на­ци­онал­не одно­се уну­тар БиХ, по­се­бно изме­ђу два конститути­вна на­ро­да – истакао је Симић.

Он је подсјетио да је Ме­ђу­на­ро­дни суд за­кљу­чио да Срби­ја ни­је из­врши­ла ге­но­цид, пре­ко сво­јих ор­га­на или ли­ца чи­ји акти укљу­чу­ју ње­ну од­го­вор­ност, ни удружива­ње ра­ди врше­ња ге­но­ци­да, није под­сти­ца­ла на врше­ње ге­но­ци­да, крше­њем сво­јих оба­ве­за, уте­ме­ље­них важећим кон­вен­ци­ја­ма, нити је би­ла са­уче­сник у из­врше­њу кри­ви­чног дје­ла ге­но­цид на по­дру­чју Сребре­ни­це.

– Важно је на­по­ме­ну­ти и да је Ме­ђу­на­ро­дни суд ја­сно одре­дио да зло­чин ге­но­ци­да у Сре­бре­ни­ци ни­су по­чи­ни­ле ин­сти­ту­ци­је Ре­пу­бли­ке Српске, већ ис­кљу­чи­во по­је­дин­ци. Зна­чи, Ме­ђу­на­ро­дни суд је снажно подржао ин­ди­ви­ду­ал­ну кри­ви­чну од­го­вор­ност, па је за­бри­ња­ва­ју­ће за­што по­је­ди­ни пра­вни­ци и по­ли­ти­ча­ри по­ку­ша­ва­ју ту од­го­вор­ност „рас­те­гну­ти“ и на Републику Српску. И пре­су­де про­тив Ше­ше­ља, ге­не­ра­ла Пе­ри­ши­ћа, Ста­ни­ши­ћа, Си­ма­то­ви­ћа и Ка­раџића, до­не­се­не од Ме­ђу­на­ро­дног кри­ви­чног су­да, снажно су подржале став Ме­ђу­на­ро­дног су­да да не пос­то­ји од­го­вор­ност Срби­је за би­ло ко­ји облик у из­врше­њу криви­чног дје­ла ге­но­цид – нагласио је Симић.

Тагови: Ба­кир Изе­тбе­го­вић, Крстан Си­мић, СДА, Хашки трибунал, Џефри Најс