ДА ГА ПАМТЕ ПОКОЉЕЊА: Сердар Jанко Вукотић – командант Mојковачке битке

Јанко Вукотић, српски војсковођа и црногорски сердар, генерал југословенске војске, један од највећих војсковођа у балканским ратовима и Првом свјетском рату, учесник чувене Мојковачке битке, рођен је на данашњи дан 1866. године.

Као начелник штаба црногорске Врховне команде, командовао је 1915. Санџачком војском, чијих је 6.500 бораца у одсудној бици код Мојковца спријечило 53. и 62. дивизију аустроугарске армије са 20.000 војника и неупоредиво надмоћнијом артиљеријом да ударе у бок војски Србије која се повлачила ка Албанији.

У Првом балканском рату 1912. и 1913. командовао је Источним одредом црногорске војске, а у Другом балканском рату 1913. Црногорском дивизијом у саставу српске војске.

Био је из познате породице Вукотића са Чева, која је у сродству са краљевским домом династије Петровић.

Његов отац сердар Станко Машанов Вукотић, син је Машана Вукотића и унук Перка Вукотића.

Перко Вукотић имао је и сина Стевана, чији је син војвода Петар Вукотић – отац краљице Милене Петровић Његош, жене краља Николе Петровића Његоша. Сердар Јанко Вукотић био је братанац краљице Милене.

На почетку Првог свјетског рата био је начелник штаба Врховне команде Црногорске војске и командант Херцеговачког одреда, најјаче формације црногорске војске са око 15.000 војника.

Због бољег координисања акција српске и црногорске војске у црногорску Врховну команду као делегати послати су генерал Божидар Јанковић и пуковник Петар Пешић.

Јанковић је постављен за новог начелника Врховне команде, док је по реорганизацији црногорске војске Вукотић постављен за команданта Санџачке војске.

Заједничка офанзива Санџачке војске и јединица Ужичке војске почела је 26. августа. Санџачка војска заузела је Пљевља и Чајниче, а 11. септембра прешла Дрину.

Крајем септембра црногорска војска је избила на Јахорину, Романију и Пале и угрозила бок и позадину Аустроугара на Дрини.

Велики успјех Јанко Вукотић постигао је у току повлачења српске војске преко Црне Горе и Албаније. Тада је Санџачка војска у садејству са снагама Прве српске армије успјела да одржи 500 километара дугачак фронт и у борби код Мојковца заустави и одбаци непријатељску офанзиву.

На тај начин омогућено је несметано повлачење српске војске према лукама на Јадранском мору. Једно вријеме послије Мојковачке битке, провео је у затвору Болдогасон као заробљеник.

У војсци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца био је генерал.

С обзиром на то да није имао мушког потомка стасалог за бој, Вукотић је у све окршаје увијек, као најближег сарадника, водио своју кћерку јединицу Василију, која је прије тога завршила Институт руске царске породице на Цетињу.