СЕЛАКОВИЋ: Српска и Србија – на јесен декларација о заједничком националном дјеловању

Република Српска и Србија ће на јесен представити декларацију о заједничком националном дјеловању и дефинисању минимума националних принципа за опстанак српске нације, која ће бити једна врста националног програма, изјавио је генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић.

Селаковић је рекао за РТС да ће ова декларација, уз подршку предсједника Србије Александра Вучића и Републике Српске Милорада Додика, бити донијета 25. или 26. новембра, када се улази у стоту годину присаједињења Срема, Баната и Бачке Краљевини Србији.

„Или ће то бити 1. децембра, уз стоту годину од формирања Краљевине СХС, односно Југославије. Радићемо вредно на томе више од три месеца и изаћи са тиме као једном врстом не само декларације, него и нашег националног програма“, додао је Селаковић.

Он је навео да је, када је ријеч о састанку у Новом Саду између Вучића и Додика и представника Срба из региона, било ријечи о многим важним питањима, а једно од најважнијих је и много већи допринос Србије, њених институција, Владе и министарстава, на побољшању изучавања српског језика и српске културе међу Србима у окружењу, али и међу Србима у дијаспори.

Селаковић је истакао да је то стуб очувања српске националне свијести и националног бића и да је урађено много тиме што се већ трећу годину узастопно обиљежава „Олуја“ и тако много јаче чује српска ријеч која преноси истину о томе шта се догодило у августу 1995. године у Хрватској.

„Та српска реч казује да никоме нећемо дозволити да слави плач српске деце, да слави убиства наше нејачи“, нагласио је Селаковић.

Он каже да је такав став довео до тога да се ове године на хрватској прослави у Книну неће појавити ниједан страни амбасадор, који неће да долазе на нечије славље над српском пропашћу и убиствима српске дјеце.

Селаковић је рекао да су тек од 2015. године на иницијативу Вучића, што је са одушевљењем прихватио и Додик, Србија и Српска почеле заједно да обиљежавају значајне датуме из своје прошлости.

Први обиљежен значајан датум био је погром српског живља са подручја данашње Хрватске и Сјеверне Далмације, Лике, Баније, Кордуна, Западне Славоније и Источне Славоније, Западног Срема и Барање.

Он је навео да је прије непуних сто година, за потребе Двора и кнеза Павла, урађена анализа која показује да је на дашањим просторима Хрватске 1936. године живјело више од 1,3 милиона Срба, а данас у Хрватској, према званичном попису из 2011. године, живи 186.680 Срба.

„То је 4,3 одсто укупног становништва. Да ли знате да свега нешто мање од 53.000 има право, смелости и храбрости да каже да говори Српским језиком?“, пита Селаковић.

Коментаришући изјаву хрватског премијера да је Олуја покренута да се „спријечи нова Сребреница“, Селаковић је рекао да одавно неку безобразнију изјаву није чуо.

„Шта да кажем а да не употребим неку грубу реч за ово. Ми на све такве тешке речи одговарамо нашом тугом и болом и нашом истином о томе да је неко 250.000 наших сународника протерао са њихових вековних огњишта“, навео је Селаковић.

Он је додао да ове јесени манастир Крупа у сјеверној Далмацији обиљежава 700 година, седам вијекова постојања.

„Није га нико донио као земљу на опанцима. Тамо га је подигао краљ Милутин. То је српска историја и прошлост, али и хрватска историја и прошлост“, истакао је Селаковић.

Он је нагласио да би помирујућа порука из Хрватске била да Србин може у Хрватској да преда писмо адресирано ћирилицом, а да му га нико не поцијепа, да српски свештеник или владика прођу улицом, а да за њима нико не псује и пљује, да се дозволи српској дјеци да уче на Српском језику, да буду равноправни грађани ЕУ јер је Хрватска члан ЕУ, а права мањина су европска вриједност.

Тагови: Никола Селаковић