СЕЛАКОВИЋ: Србима у земљама региона гарантовати право на језик

Европска права и стандарди за Србе у окружењу биће основа декларације о очувању српског језика и културе коју су најавиле Србија и Република Српска и инсистираће се да припадници српске мањине у земљама региона могу да говоре српским језиком и пишу ћирилицом, изјавио је генерални савјетник предсједника Србије Никола Селаковић.

Селаковић је напоменуо да је језик важан зато што се српска нација асимилује и нестаје тамо гдје је постојала шест, седам, осам, десет вијекова и да зато држава реагује.

Он је истакао да Србија, као матична држава српског народа и земља окренута ка чланству у ЕУ, за припаднике свог народа у окружењу, а посебно у земљама које су већ дио ЕУ, тражи европска права и стандарде.

„На посљедњем попису 2011. године у Хрватској 186.000 људи се изјаснило као Срби. Тек њих 53.000 су навели да говоре српски језик, 130.000 људи није смело да каже да говори српски језик. Да ли тамо могу да га уче?… Овде Хрвати и сви остали имају пуно право на свој језик, а Влада Србије помаже њихове пројекте“, рекао је Селаковић за „Пинк“.

Он је навео да не поставља питање да се свако осјећа као Црногорац, као Бошњак, али да држава Србија ником не дозвољава да оспорава српски идентитет.

„Тежимо заштити нашег језика, писма, културе и не тражимо ништа више, ни мање од права која Србија пружа сваком припаднику сваке националне мањине“, поручио је Селаковић.

Поводом критика дијела јавности у вези са доношењем декларације које су упућене и њему, Селаковић каже да те критике долазе од оних који не разумију европске вриједности, које нису тековина овог и прошлог вијека, већ датирају од раније.

„Велики Гете, по коме носи назив Институт за изучавање немачког језика, је учио српски језик да би читао српске епске и лирске песме које је прикупио Вук Стефановић Караџић. Српском језику смо давали друге називе, братимили га са другим језицима па смо добили проблеме. Сада треба да га бранимо, јер шта ћемо да бранимо ако дозволимо да нам нестане језик?“, упитао је Селаковић, цитирајући Черчила.

Он је поновио да би декларација, која је заједничка иницијатива Србије и Републике Српске, могла да буде донесена 25, односно 26. новембра или 1. децембра који су изузетно значајни датуми за Србе.

„Иако га сада многи оспоравају 1. децембар 1918. године, када је основана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, изузетно је значајан јер се тада први пут српски народ у региону нашао у једној држави“, истакао је Селаковић.

Он је нагласио да је изузетно значајно што је иницијатива заједничка, баш као што је значајно и што Србија и Република Српска у посљедње три године заједно обиљежавају важне историјске датуме.

„`Олују` смо заједно обележили на Сремској Рачи, Бусијама, сада на Ветернику и постигли да се наша реч о страдању српског народа чује у свету. Наше је да истрајемо. Што ми будемо више истрајавали њихово оргијање ће бити тише. Ево, већ ове године на централној прослави у Книну није био ниједан страни амбасадор и било је много мање људи“, каже Селаковић.

Најављена декларација Србије и Српске резултат је састанка одржаног 4. августа у Новом Саду представника Срба из региона. Декларација би требало да одреди заједничко национално дјеловање и да дефинише минимум националних принципа за опстанак српске нације.

Декларација би, уз подршку предсједника Србије Александра Вучића и Републике Српске Милорада Додика, требало да буде завршена до 1. децембра