Одбрана првог предсједника Републике Српске Радована Караџића, кога је Трибунал првостепено осудио на 40 година затвора, детаљно ће истражити сваки инцидент који се наводи у оптужници, не само због хашке одлуке, већ и због српске историје. Посебна пажња биће посвећена ратним догађајима у Сребреници и Сарајеву.
За то вријеме из Сарајева нема одговора на историјско признање Хашког трибунала да су муслиманске снаге у рату убијале властито становништво и војнике Уједињених нација.
И након што је одлука Претресног вијећа објелодањена, Бакир Изетбеговић из Хага и даље чека доказе!
Прижељкује нове како би била покренута ревизија раније пресуде БиХ против Србије, којом је Србија ослобођена кривице за рат у БиХ. И прибојава се, и старих и нових – о томе да су ратна сарајевска власт и њихове подређене јединице, убијале свој народ.
Сарајевски политичари, аналитичари, интелектуалци и јавне личности утркују се ових дана ко ће да оспе јачу паљбу по првом предсједнику Српске. Неријетко и по Републици Српској – њеној прошлости, садашњости и будућности.
Ријечи, међутим, немају када се спомене историјско признање Претресног вијећа у Хагу, о мрачној сарајевској ратној прошлости. На ту тему оглашава се тек први у Бошњака – Бакир Изетбеговић. Четири дана су прошла, Одлука Вијећа је у међувремену објелодањена, али његове изнуђене штуре изјаве нису еволуирале. И даље је изненађен. И чека!
– Занима ме на чему су базирали такве тврдње? То су старе тврдње. Уколико је Суд нашао за сходно да их потврди, треба видјети на бази чега их је потврдио, каже Изетбеговић.
Старе или нове тврдње и докази, тек Изетбеговић млађи, све вријеме рата био је уз оца Алију! Знали су још тада, зарад којих циљева су и какве наредбе у потаји издавали. И извршавали. А кривицу званично, приписивали Србима. Знало је Сарајево одмах, примјера ради, – наредбодавца и егзекутора напада на породицу бившег првог им војника – Сефера Халиловића.
О томе говори и телефонски разговор Хајрудина Халиловића, брата Сефера Халиловића и Русмира Махмутћехајића, потпредсједника Владе тзв. Републике БиХ.
Експлозивна направа, која је усмртила два члана породице Халиловић, испоставиће се касније, постављена је на тераси стана. Егзекутори – чланови сарајевске јединице за ликвидацију „Шеве“, предвођени Неџадом Херендом.
Какву су квалификацију, осим жртве, добила дјеца у парку на Алипашином пољу? Њих шесторо убијено је 1994. године. Петоро одраслих је рањено. А смртосносни пројектили нису испаљени са српских положаја, јединствено је било Претресно вијеће.
Јединства им је међутим мањкало – када је ријеч о фебруарском масакру на пијаци Маркале! Судија Мелвил Берд издвојио је мишљење, повјеровао доказима и свједоцима, међу којима и Алијином заштићеном „Бисеру“, како су за Маркале паклени план спремали управо Изетбеговић старији и реис Мустафа Церић. Ни случај „Маркале“ није новина за сарајевске ћутологе. Чак ни за оне из УН-а. Ови посљедњи још у фебруару 1994. године о томе су сачинили и извјештај. И склонили га у архив.
– Тај документ, на моје лично задовољство, каже да је убитачни пројектил који је погодио Маркале једино могао доћи са муслиманске територије – потврђује и Дејвид Бајндер, новинар Њујорк тајмса. Потврдили су и свједоци и балистичари.
Сарајево и Сребреница и даље су ризнице мрачних тајни муслиманског ратног и поратног руководства.
Без обзира на бројне хашке истражитеље који су деценијама крстарили тим подручјем.
И ћутологе амнестирали од одговорности. Све до сада!
Тагови: Бакир Изетбеговић, БиХ, Радован Караџић, Сарајево