САРАЈЕВСКА ПРАВДА: Пресуда Орићу и Мухићу заснована на непостојећим (незаконитим) доказима!?

Тужилаштво БиХ тражиће да буде укинута ослобађајућа пресуда Насеру Орићу јер се темељи на непостојећим доказима, сазнаје РТРС.

Два мјесеца након првостепене ослобађајуће пресуде Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу за убиство три српска заробљеника у селима око Сребренице, напокон је објављен и писани отправак.

У њему, већ на први поглед, видљиве битне повреде Закона о кривичном поступку БиХ. Позивајући се на начело „слободне оцјене доказа“ Судско вијеће и потписник пресуде, предсједавајући Шабан Максумић пресуду су засновали на непостојећем доказу! Наиме у јавној објави пресуде 09. септембра 2017. године, Максумић се позива на „исказ“ свједока наводно дат у Полицијској станици у Братунцу 03.септембра 2003. године. За разлику од јавног свједочења у судници током којег је заштићени свједок „О1“, иначе Орићев и Мухићев саборац, као очевидац говорио како су Орић сам или у садејству са Мухићем ликвидирали судију Слободана Илића, фотографа Митра Савића и предратног полицајца Милутина Милошевића, у непостојећем „исказу“, који није предочен на главном претресу, као починиоце злочина Орића и Мухића, свједок наводно није спомињао.

Истовремено, спорни „исказ“ на који се Максумић позива у јавној објави, у писаном отправку напрасно је „постао“ само службена забиљешка. А да би службена забиљешка била валидан доказ, мора бити оригинална верзија или бар овјерена копија, и аутори забиљешке морају потврдити њену аутентичност. У овом случају ни то се није десило, чиме су озбиљно прекршене одредбе Закона о кривичном поступку БиХ, прије свих члан 297. према којем се пресуда не може заснивати на доказу који не постоји, те члан 290 истог Закона према којем јавно објављена пресуда и писани отправак „морају потпуно одговарати“.

У случају „Орић“ очигледно није тако, па ће Тужилаштво, како сазнајемо у жалбеном поступку тражити укидање пресуде.

Тагови: Насер Орић, Сабахудин Мухић, Тужилаштво БиХ