САРАЈЕВО: Тужилаштво тражи ново суђење Орићу и Мухићу

По жалби Тужилаштва, пред Апелационим вијећем Суда БиХ, одржано је рочиште Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу, оптуженим за ликвидацију три српска заробљеника 1992. године.

Поступајући тужилац затражио је укидање првостепене ослобађајуће пресуде и обнављање поступка, док одбрана тражи потврду ослобађајуће пресуде. Одлука Вијећа биће саопштена накнадно.

Први пут у пракси бх. суда једна пресуда изречена је на основу „непостојећег доказа“. Овом тврдњом, поступајући тужилац Мирослав Јањић започео је образлагање жалбе. Наиме, „бирајући“ између дводневног директног свједочења заштићеног свједока Орићевог саборца који је ликвидације српских заробљеника посматрао са удаљености од пет до седам метара и све детаљно током суђења описао и штуре службене забиљешке о саслушању истог свједока из 2003. године, првостепено вијеће предвођено судијом „сумњиве сарајевске ратне прошлости“ Шабаном Максумићем, одабрало је службену забиљешку у којој свједочења о ликвидацији није било. Но, да би службена забиљешка, као штура интерпретација овлаштеног службеног лица постала, не кључни доказ као у овом случају, већ споредни у садејству са другим, мора бити представљена оригинална верзија или бар овјерена копија. И службено лице , аутор забиљешке, мора директно потврдити њену аутентичност. А то се није десило! Свеједно – у јавној објави – спорна забиљешка евалуирала је чак у исказ, па у писаном отправку пресуде поново постала само забиљешка, што је грубо кршење Закона о кривичном поступку БиХ.

Јањић каже да објава пресуде и писани отправак морају бити у потпуности исти. Али, у овом случају објава  пресуде и отправак у потпуности су различити.

И није ово једина одредба ЗКП-а коју је прекршио иноватор бх. права Максумић. Више него слободно тумачио је исказе и овог и других свједока у предмету! Примјера ради, Ибрану Мустафићу којег је прије свједочења „послао“ на психијатријско вјештачење, што је опет преседан у бх. судској пракси, елиминаторни фактор био је превише емотивно свједочење.

Јањић је навео да је Суд разматрао периферне чињенице. Истиче да су то биле одреднице које су биле превага првостепеном вијећу.

Одбрана досљедна! Прећуткујући да је кључни свједок из, за процес валидних федералних војних евиденција брисан некако истовремено уочи подизања оптужнице – дакле истовремено када је Насер Орић постао савјетник федералног министра за питања бораца и када су му све, па и спорна евиднеција биле на дохват руке и даље игра на карту кредибилитета свједока.

Орићев адвокат Лејла Човић каже да „Тужилаштво занемарује чињеницу да је ово лице говорило неистину по питању његовог припадништва Армији БиХ“.

Одбрана, међутим, „занемарује“ да је прије Орићевог „савјетовања“ министра, свједок без потешкоћа „прошао“ најмање три ревизије, и то што је као Орићев војник два пута чак и рањен. Ту чињеницу занемарило је и Првостепено вијеће! Да ли ће и Апелационо у којем уз предсједавајућег Драгомира Вукоја, још сједе Тихомир Лукес и Сенадин Бегташевић, одлука би требало да буде познат у законском року од 30 дана!? А данас – испред и унутар правосудног комплекса, поново сцене којима смо свједочили у двогодишњем судском процесу „хероју“ сребреничког мрачњаштва. Десетине сљедбеника, симпатизера и уцвијељених мајки које туђе жртве не поштују – вербални насртаји на судску полицију и псовке на рачун чланова Вијећа. Предњачила је Мунира Субашић, која је као и већина придошлица, крај рочишта овај пут ипак морала да сачека ван суднице, али не због непримјереног понашања, већ због ограниченог простора!