САРАЈЕВО: СУДИЈА МАКСУМИЋ ЗЛОСТАВЉАО СРПСКЕ ЗАТВОРЕНИКЕ, ИЗНУЂИВАО ИСКАЗЕ…

Некадашњи Центар јавне безбједности Српско Сарајево и Министарство унутрашњих послова Републике Српске поднијели су двије кривичне пријаве против судије Суда БиХ Шабана Максумића под оптужбом да је затворенике српске националности физички злостављао, лишавао права на правично и непристрасно суђење, изнуђивао исказе, те наређивао стражарима да их присиљавају и туку док не потпишу унапријед припремљене изјаве.

Према извјештају из 2005. године који је у посједу Срне, ЦЈБ Источно Сарајево терети судију Максумића да је изнуђивао исказ од Сретка Дамјановића и лично наређивао стражарима да га присиљавају и туку док не потпише унапријед припремљену изјаву, што су они и чинили доносећи текст изјаве и присиљавајући Дамјановића да потпише.

Максумић, који је био предсједавајући Судског вијећа Суда БиХ које је јуче првостепено ослободило команданта такозване Армије БиХ у Сребреници Насера Орића и припадника те војске Сабахудина Мухића за злочине над српским ратним заробљеницима у Сребреници 1992. године, терети се и да је у својству предсједника Вијећа Окружног војног суда у Сарајеву подржавао стање противправног задржавања Триве и Бошка Гуслов, продужавајући им притвор уз паушалну оцјену „да се истрага није могла окончати из оправданих и објективних разлога, те да је у даљој фази истраге потребно саслушати окривљене, као и провести друге истражне радње“, без навођења конкретних разлога за одређивање притвора.

У то вријеме, именовани су се налазили у нечовјечним условима живота и боравка у Војном затвору, наводи се у документацији која је у посједу Срне.

Судија Суда БиХ Шабан Максумић осумњичен је и да је физички злостављао затворенике српске националности у истражном затвору „Виктор Бубањ“, а у самом службеном извјештају наведено је да је са још неколико судија учествовао у физичким злостављањима затворених Срба и потом изјављивао како су „током ноћи пеглали четнике“, истиче се у документу који је у посједу Срне.

Према истом извору, судија Максумић је у својству осумњиченог наведен у кривичној пријави тадашњег Центра јавне безбједности Српско Сарајево од 2001. године, под оптужбом да је у својству овлашћеног службеног лица лишавао грађане српске националности – логораше права на правично и непристрасно суђење у Окружном војном суду смјештеног у објектима Окружног војног затвора такозване Армије БиХ у Сарајеву.

Такође, овим грађанима није издавао на закону заснована рјешења о разлозима задржавања, односно одређивања мјере притвора и продужења исте. „На основу тако проведеног кривичног поступка логораши су процесуалним нарушавањем тока кривичног поступка довођени у положај да су били лишени права на правично и непристрасно суђење. Изрицане су им ‘правоснажне’ пресуде без ваљаних доказа о кривици“, наводи се у документацији.

Тиме је пријављени Макусмић, као овлашћено службено лице, омогућавао и охрабривао припаднике Војне полиције такозване Армије БиХ, управу и стражаре Војног затвора „Рамиз Салчин“ на вршење кривичних дјела против човјечности и међународног права над грађанима српске националности.

У истој пријави наведен је и примјер када је судија Максумић водио кривични поступак који се односио на убиство породице Крајишник. Тада је Максумић једног од оптужених ослободио због наводног недостатка доказа, поступак никад није обновљен, а извршиоцима је изрекао само мјеру обавезног лијечења и посматрања у неуропсихијатријској установи, наводи се у документу који је у посједу Срне.

„Пред Окружним војним судом у Сарајеву суђење Србима за иста кривична дјела било је строже него муслиманима, а Срби су често оптуживани за кривична дјела која не постоје. Вршене су разне махинације, повреде закона, лажно оптуживање, а све с циљем да се Срби што строже осуде“, наводи се у документу.

О свему овом, као и претходно наведеном свједочио је Марко Микеревић који је током рата обављао дужност судије поротника у Окружном војном суду у Сарајеву.

О случајевима физичког злостављања српских логораша, свједок Микеревић је изјавио да је у паузама суђења судија Максумић, заједно са другим судијама, причао како су претходне ноћи у затвору тукли „четнике“ и да су тако тренирали бокс, уз напомену да су све судије и тужиоци у канцеларијама Суда имали кревете за спавање, па су и ноћи боравили у згради Суда.

Такође, једна од преживјелих жртава Нада Томић је у својој изјави навела да је судија Максумић од ње експлицитно захтјевао да да изјаву која иде у прилог, како је рекао, „њиховим захтјевима“, те да је она на тај начин осуђена на три године затвора, док је истовремено осудио Србе Ерака и Дамјановића на смртне казне.

Судија Максумић и „његове методе рада“ спомињу се и у другим изјавама преживјелих логораша, о чему постоји документација.

Као судија Првостепеног вијећа Одјељења један Суда БиХ Шабан Максумић је, између осталог, судио и у предметима против лица српске националности – Љубиша Врањеш и Младен Милић који су првостепено осуђени на по седам година затвора, Јаско Газдић првостепено осуђен на 17 година, Предраг Кујунџић на 22 године /правоснажно 17/, у предмету „Мејакић и други“ три оптужена првостепено су осуђена на 59 година затвора, Момир Пелемиш и Славко Перић првостепено осуђени на 16 и 19 година /правоснажно Пелемиш ослобођен, Перић осуђен на 11 година затвора/, Момир Савић првостепено осуђен на 18 година, Босиљко и Остоја Марковић првостепено осуђени на по 10 година, а то је и први случај пред Судом БиХ да је током кривичног поступка у предмету ратног злочина досуђена новчана накнада оштећеном лицу. Предсједавајући Судског вијећа у предмету „Марковић“ био је судија Максумић.

Са друге стране, судија Максумић је, примјера ради, за злочине над српским цивилима у Сребренику неправоснажно осудио Ибрачевић Екрема на само три године, док су истом пресудом остала двојица оптужених ослобођени.

Такође, судија Максумић је као предсједавајући Првостепеног вијећа Индиру Камерић осудио на само три године затвора /испод законског минимума/, а приликом изрицања пресуде рекао је да су олакшавајуће околности и то „што је оптужена према оштећеним показала поштовање и да радње нису тешке“. У другостепеном поступку казна је минорно повећана и то од још једног ратног судије Реџиба Бегић који је био предсједавајући Вијећа.

У свој судској биографији Шабан Максумић осудио је 19 лица српске националности на 263 године затвора, а правоснажно је осуђено њих 18 на 227 година затвора, док је на другој страни неким од оптужених Бошњака изрицао казне испод законског минимума.

Према подацима из биографије на званичној интернет страници Суда БиХ Шабан Максумић је 1992. године изабран за судију у Окружном војном суду у Сарајеву, а након рата за судију Вишег суда у Сарајеву, односно Кантоналног суда у Сарајеву. Од 2004. године је судија Суда БиХ.