САРАЈЕВО: Српски пензионери не морају достављати увјерење на „босанском“ језику

Шеф Канцеларије за односе са јавношћу Федералног завода за ПИО/МИО Амел Лизде изјавио је да наводи појединих медија да се крше људска права у овом заводу нису истинити, те да не постоји иницијатива да српски пензионери увјерење о животу достављају на „босанском“ језику и на латиници.

„Слање потврда о животу једном годишње је уобичајена пракса како у Федералном заводу тако и у другим заводима широм свијета. Како би олакшали нашим пензионерима преузимање и слање потврда, потребне обрасце смо поставили на веб страницу на више језика“, појашњава Лизде.

Уз то, истиче он, Федерални завод прихвата потврде које су исписане мимо понуђених образаца на било којем језику.

„Да би потврда о животу била уважена битно је да су наведени сви потребни подаци корисника, те да се потврда на вријеме пошаље“, рекао је Лизде, коментаришући наводе једног београдског листа да је једном српском пензионеру речено у ПИО/МИО ФБиХ да не признају његов документ /који је написан на српском језику и ћирилицом/ и да „неће наставити да му шаљу пензију, ако не пошаље потврду написану на `босанском` језику, односно латиницом, на ијекавици“.

Срна се за коментар о овој проблематици обратила и Институцији Омбудсмена за људска права БиХ са питањем у вези са употребом језика приликом достављања потврде о животу Федералном заводу ПИО/МИО.

„У погледу употребе језика и службене комуникације између грађана и институција у БиХ, Омбудсмени подвлаче да кориштење сва три службена језика предвиђају устави, али и нижи правни акти. Уставом БиХ прописано је да сва лица у БиХ уживају права и слободе предвиђене Уставом БиХ или међународним споразумима без дискриминације на основу језика“, наводи се у одговору Омбудсмена.

Они подсјећају да Устав Републике Српске предвиђа да су службени језици у Републици Српској језици српског, хрватског и бошњачког народа, а службена писма ћирилица и латиница, а Устави Федерације БиХ, као и Статут Брчко дистрикта предвиђају да су службени језици хрватски, „босански“ и српски, а службена писма ћирилица и латиница.

У конкретном случају, али и сваком случају са сродним чињеничним наводима, Омбудсмени за људска права БиХ наглашавају да је потребно предузети све мјере којим ће се осигурати комуникација јавних органа са грађанима на службеним језицима према захтјеву грађана.

„Ово се првенствено односи на доношење рјешења, одлука и других општих аката, изводе из евиденција, као и на вођење управног или било којег другог поступка пред јавним органима“, поручили су из институције Омбудсмена БиХ.

У одговору се наводи и да „у вези са конкретним захтјевом, провјером у Централној евиденцији предмета у Институцији Омбудсмена није регистрован предмет, те се странка позива да Институцији Омбудсмена достави све расположиве документе како би Омбудсмени извршили провјеру навода о поступању Федералног завода ПИО/МИО“.