Поново промјена исказа на суђењу Сакибу Халиловићу и Елфети Весели, оптуженима за убиство 12-годишњег Слободана Стојановића, у Каменици код Зворника.
Иако још активно професионално војно лице, Хусеин Хаџи-авдић данас, у односу на изјаву дату истражиоцима прије три године, није могао „да се сјети“ састава и командне структуре Шестог Зворничког одреда тзв. Армије БиХ, чији је био припадник. Сјећање је, међутим, и те како служило свједока Витомира Томића.
Као резервни официр, био је члан српске Комисије за размјену заробљеника. На вапаје Слободановог оца Илије, Витомир Томић неуспјешно је покушао да организује састанак са ратним непријатељима и њиховим претпостављеним -Мухамедом Чикарићем на ничијој земљи – између двије сукобљене стране.
Слободан је тада још био жив – бар тако га је радио-везом претходно убјеђивао Чикарић. Но, састанак је пропао! Као и сви наредни покушаји да са Чикарићем разговара о Слободановом ослобађању. У септембру 1992. године два старија цивила – муслимана из Каменице, у мјесту Ораховац, испричали су Томићу како је „жена- монструм“, како су је и саборци звали, Елфета Весели ликвидирала 12-годишњег Слободана. Халиловић га претходно мучио.
„Један од њих ми је рекао да га је Елфета Весели масакрирала, одсјекла руку, претходно га натјерала да себи ископа гроб. Други је рекао исто“, изјавио је свједок Витомир Томић.
Исто су касније Томићу потврдила и најмање три ратна заробљеника из Каменице. Потом и мјештанин Каменице којег је видио, још у рату – док је у Сребреницу одлазио зарад размјене заробљеника и посмртних остатака убијених Срба. Извјесни Омеровић, запослен као комерцијалиста у предузећу „Нови извор“, говорио му је о Елфетиним иживљавањима над недужним дјечаком.
„Рекао ми је то у љето 1993. године. Срео сам га у цивилу код зграде поште“, додао је Томић.
И Бошњаци из Каменице, у којој је и Томић рођен, послије рата, па чак и током заједничког лова на дивљач – ове године, понављали су монструозну причу. Но да о свему јавно проговоре, каже Томић, не желе. Или не смију!? Покушај одбране да Томићев исказ “обори” није успио. Правник по образовању, на свако питање говорљивих адвоката имао је вјеродостојно образложење. За разлику од Хусеина Хаџиавдића!
Иако професионално војно лице, „инжењерац“ и члан ратног Штаба, Хаџиавдић се није могао „сјетити“ састава и командне структуре 6.ог Зворничког одреда тзв. Армије БиХ. Није помогло ни подсјећање, да му је и рођени брат Сабахудин, одредом командовао. У исказу СИПИНИМ инспекторима у новембру 2014. године, није скривао да је групом наоружаних и у маскирне униформе обучених војника, међу којима је била и Елфета Весели, командовао управо Сакиб Халиловић Кибе. Групу је чак и квалификовао као „Кибетова“. Тврдио је и да је Елфета убила дјечака Слободана. Данас, међутим, ништа од тога “није знао” осим што је Кибета, пријератног познаника, и у судници препознао.
„Не сјећам се да сам спомињао ту групу. Ја не могу да се сјетим шта сам тада рекао“, изјавио је свједок Хусеин Хаџиавдић
„Амнезични“ Хаџиавдић, тренутно је активно војно лице у Оружаним снагама БиХ. И као такав – пред законом забораван – с правом се намеће питање ко то све чини заједничку нам „оружану силу“? И чему служе заклетве, које у судници свједоци изговарају? Зашто је „кривоклетство“ и лажно свједочење, као затвором кажњиво дјело, непознаница у бх. правосуђу по којем и даље “вршљају“ адвокати Насера Орића? Активни или бивши – попут Јасмине Ћосић Дедовић, хашког експерта за “фалсификовање” Орићевих потписа, која сада у судијској тоги суди Орићевим саборцима!?