САРАЈЕВО: На суђењу Орићу погрде на рачун српских жртава

У наставку суђења ратном команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу, свједочила је Јелица Илић, супруга судије Слободана Илића, једног од три српска заробљеника за чију ликвидацију Тужилаштво терети Орића и Мухића.

Свједочење Јелице Илић и захтјев правосуђу да убице њеног мужа буду заслужено кажњене изазвао је непримјерена, чак и погрдна реаговања припадника бошњачких удружења који константно прате ово суђење.

На једном од претходних рочишта представници српских удружења из Братунца и Сребренице, који су, баш као и Илићева, само тражили правду за жртве били су изложени непримјерним коментарима. У судници и правосудном комплексу на мети су и српски новинари, па чак и цијела Република Српска. Вријеђају и проклињу. И све то без казне. Па, чак, и без опомене носилаца правосудних функција или представника судске полиције.

Видно нарушеног здравља, Јелица Илић, просвјетни радник у пензији и супруга убијеног сребреничког судије, посвједочила је да је Слободан нестао о Петровдану, 1992. године приликом напада Орићевих јединица на српско село Залазје. Из Србије гдје се код родбине са дјецом склонила, вратила се у Братунац. Међу убијеним Србима пред братуначким Домом здравља, супругово тијело није препознала. Пронађено је двије деценије касније.

Она је навела да су посмртне остатке њеног супруга пронашли на депонији смећа на Залазју када је вршена ексхумација, додајући да је тада откривено још десетак тијела.

У судници се Јелица данас присјећала посљедњег сусрета са супругом. Због неадекватних хигијенских услова био је каже необријан, што потврђује раније наводе заштићеног свједока, иначе Орићевог бившег војника и очевица убистава судије Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића. Вапила је Илићева у судници да се убице адекватно казне. Њен вапај и свједочење изазвали су подсмијех и непримјерене реакције присутних чланова бошњачких удружења. Умјесто да са жртвом подијеле бол или бар у тишини саслушају њене ријечи, како цивилизовани нормативи налажу, услиједиле су клетве и монструозне жеље. Исте или сличне којих смо се наслушали свих претходних рочишта Орићу и Мухићу, у судници и ван ње, кад год би ко дирнуо у сребреничког газију.

На овакво достојанство Мунире Субашић и „достојанство“ њених истомишљеника, једнострано баждарено бх. правосуђе већ мјесецима – и глуво и нијемо. Бахатост и дрскост, пријетње и увреде жртвама, свједоцима, или новинарима, на једној страни их не дотичу. На другој, реагују одмах. Чак и када породице убијених, ћуте.

Радојка Филиповић, предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Братунац, рекла је да су 26. јануара, када је почело суђење Насеру Орићу, и представници ове организације појавили у Суду и тужилаштву, али и да су „експресно добили упозорење да ометамо процес и да вршимо притисак. Од тада до данас ми нисмо дали ниједну изјаву“.

Суђење Орићу и до сада су пратили за и овакво правосуђе, невиђени скандали. Хапшена је инспекторка СИПА која је признала да је са саучесницима написала лажну кривичну пријаву против поступајућег тужиоца. Орићев саборац Мирзет Омеровић хапшен је због откривања идентитета заштићеног свједока. Свједок је, пак, у судници понављао како је његова породица која живи у Федерацији БиХ изложена страшним притисцима и застрашивањима. И све ово прошло је без санкција. Шта ли је сљедеће?

Тагови: Армија БиХ, Насер Орић, Срби, Сребреница