САРАЈЕВО: Филм о Алији Изетбеговићу снимају у злогласном сарајевском логору за Србе

Турска серија о лику и дјелу Алије Изетбеговића снима се, између осталог, и на мјесту страдања и мучења сарајевских Срба – у Тарчину, у логору Силос. Тако се на мјесту гдје је било заробљено више од 600 српских цивила, снимају сцене које глорификују ратног лидера муслимана из БиХ. За организације из Републике Српске, проистекле из рата, ово је још само један начин провокације.

720 минута у шест епизода – тако су турски сценаристи, са турским глумцима замислили да представе живот Алије Изетбеговића. Сценарио, домаћој јавности непознат, писали су Турци под надзором својих историчара, а већ на представљању серије дало се закључити да стиже још једна једнострана историјска прича.

Доказују то и локације снимања – нарочито она у Тарчину, простору гдје се налазио “сарајевски Аушвиц” и оном за кога постоје свједочења да их је и главни лик серије за живота обилазио. 25 година касније, обилази их његов син, али овог пута на сету снимања серије баш о свом оцу.

“Читав његов живот је уствари био борба, отпор, борба са силама које су наоко изгледале далеко надмоћније у односу на њега. Међутим, нису биле надмоћне чим га нису сломиле”, рекао је Изетбеговић.

Нису сломиле њега, али јесу бројне недужне цивиле – њих 24 умрло је баш у логору “Силос” због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу. Сигурно је да се ове историјске чињенице у серији неће наћи, али зато сјећања чувају преживјели.

Винко Лале истиче да у 20. вијеку доживијети такве тортуре за људски ум просто несхватљиво.

“Кроз Силос у Тарчину прошло је преко 700 људи, 13 жена, једну су довели у седмом мјесецу трудноће и била је логору. Најмлађи логораш имао је 14, а најстраији 82 године”, прича Спасоје Ковачевић.

За логораше и организације проистекле из рата ово је јасна порука да политичко Сарајево не одустаје од идеје унитарне Босне и Херцеговине. Снимање на локацијама попут Тарчина и представљање приче по мјери само једног народа, сматрају у организацијама, неће донијети ништа добро по БиХ.

„Колико анимозитета имају према Србима гдје управо ових дана снимају серију о Алији Изетбеговићу у Тарчину, тамо гдје је он лично наредио да се отвори логор за Србе. Ово је фашистички потез од самог режисера, а поготово људи који то дозовљавају”, истакао је Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша Републике Српске.

Недељко Митровић, предсједник Републичке организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, нагласио је да је готово немогуће снимање оваквог једног филма који ће изазвати само дубље подјеле и неповјерење у Босну и Херцеговину.

Немогуће јесте, али у земљи апсурда попут БиХ, све је могуће. Још већи апсурд је то што ово није прва једнострана прича о ратној историји БиХ, и прича која се из прошлости враћа у времену када се, бар декларативно, сви залажу за мир и јединство, нарочито оно у погледу европске будућности.

Турски сценаристи своју очараност ликом и дјелом Алије Изетбеговића нису крили, али су очито заборавили да у Босни и Херцеговини и даље живе три народа.

Тагови: Алија Изетбеговић, Филм