Дугогодишње међуетничке напетости у Великој масонској ложи БиХ, које су се, прије свега, огледале у потпуној бошњачкој доминацији у овом прилично затвореном и тајновитом братству, ескалирале су синоћ у отворени физички сукоб и масовну тучу у масонској згради у насељу Радава, поред Нахоревске улице у Сарајеву, која се потом пренијела и на простор око зграде гдје се масони састају, сазнаје Срна.
Извор Срне близак масонском братству у БиХ испричао је да се сукоб догодио на годишњој Скупштини Велике масонске ложе БиХ, а да је резултат свега неколико повријеђене „браће“, тољагама и камењем полупани скупоцјени аутомобили и дефинитивни распад масонског братства у БиХ које је на овај начин, умјесто толеранције и космополитизма, демонстрирало да је БиХ „немогућа и ненормална држава“.
Према ријечима извора, главни актери туче су били професор доктор Изет Рађо, члан Олимпијског комитета БиХ, професор доктор Едиб Делић и доктор Ади Рифатбеговић из Клиничког центра Tузла, високи званичници СДА, са једне стране, а с друге стране је била група Срба и Хрвата, у чију заштиту је стао професор доктор Едвин Дервишевић са Универзитета у Љубљани, који је на крају извукао најдебљи крај.
„Ко зна како би се све завршило да се након неколико минута није појавило обезбјеђење из сусједне виле Ларса Гунара Вигемарка, шефа Делегације ЕУ у БиХ, гдје је управо био велики пријем за стране дипломате у БиХ“, каже извор Срне.
Он напомиње да су од оснивања масонског друштва у БиХ, прије 16 година, све кључне позиције у Великој ложи БиХ свих ових година обављали Бошњаци.
Пет ложа се налази у Федерацији БиХ – „Иво Андрић“, „Лукс Босние“ /Lux Bosnie/, „Веритас“, „Свјетлост Балкана“ и Ложа „Tузла-Европа“, док се у Републици Српској налази само једна ложа – у Бањалуци, гдје више од половине њених чланова чине Бошњаци из Бихаћа, Цазина, Кладуше и Санског Моста.
„На тај начин се чак и у Републици Српској жељело Србе и Хрвате држати под бошњачком контролом. Хрвати су у потпуности маргинализовани, у масонско братство су могли ући само они попут Жељка Комшића, који су се ставили у службу остваривања бошњачких интереса, а од 160 чланова масонског братства у овом тренутку Хрвата је само 12, Срба 27, а остало су Бошњаци“, каже извор.
Када се има у виду огроман утицај који масони имају на сва значајнија кретања у свијету бизниса и политике, истиче извор Срне, јасно је да је Велика лоша БиХ постала моћно оружје за остваривање политичких, економских и пропагандних циљева бошњачке политике.
„Tо се, између осталог, огледало и у стварању најближих и најснажнијих веза са масонима из Tурске, те братимљењем ложа из БиХ са ложама из Tурске“, наводи он.
Према његовим ријечима, први наговјештаји међуетничких подјела и непомирљивих разлика су почели прије шест година, када су челни људи Велике ложа БиХ из Сарајева спријечили намјеру бањалучких масона да новоформираној ложи у Бањалуци дају име Николе Tесле.
„Ма колико су доктор Александар Лазаревић и професор доктор Ненад Бабић из Бањалуке били упорни да ложи у Бањалуци дају име по највећем научнику – Николи Tесли, бошњачки масони су их надгласали и ложа у Бањалуци је добила безлично име ‘Феникс“, испричао је извор Срне.
Он додаје да се проблем отворен том приликом временом повећавао, Хрвати су у масонском братству, такође, почели тражити своја права, на шта је масонско руководство у Сарајеву, састављено од Бошњака и неколико њихових послушника из редова Срба и Хрвата, казнама и елиминацијом уклонило доктора Лазаревића и професора Бабића, под пријетњом искључења из масонског братства.
„На исти начин је елиминисан пријетњама и уцјенама један од најугледнијих масона у БиХ, доктор Недељко Ђукић, који је умјесто да прије три године буде изабран за Великог мајстора масона БиХ, напрасно избачен из братства, због, по мишљењу масона из Сарајева, наводно превише блиске научне сарадње са академицима у Србији“, истиче извор Срне.
Он наводи да су се проблеми само гомилали, а када су након 16 година Срби и Хрвати смогли снаге и храбрости да затраже равноправност у братству, добили су „јасну поруку тољагама и песницама од ‘своје браће’ из Сарајева у виду батина“.
„Ово је крај масонског експеримента у БиХ који је показао да ни звучне титуле чланова, ни скупа одијела и аутомобили не могу промијенити некултуру и запуштеност друштва у БиХ, а најмање могу промијенити међуетничке и међурелигијске подјеле, које су више него присутне и међу онима који се заклињу са ‘брат је мио које год вјере био“, закључио је извор Срне.
Срна сазнаје да су о свему обавијештене и масонске ложе у Србији и Хрватској, али и у Аустрији и Словенији, па се може очекивати интернационализација проблема.