Фото: pravoslavie.ru

У дневном листу ”Побједа” од 22. августа 2016. године, објављен је текст К. Крсмановић под насловом ”СПЦ ван домашаја правде” и наднасловом ”Како је Амфилохије легализовао отимачину црквене имовине”. У најкраћем, у тексту се, очевидно на основу идеолошко-племенске сарадње уредништва овог листа са Стевом Вучинићем, на крајње површан и дилетантски начин ауторка бави питањем својинских права Митрополије Црногорско-Приморске, а све са циљем да на перфидан, али провидан начин Митрополију и Српску Православну Цркву прикаже као криминалну организацију која се, да са опроштењем цитирамо, ”дочепала огромне и вриједне (црквене) имовине”.

И овим текстом су, као и бројним из претходног периода, поништени сви принципи новинарске професије и етике. Митрополија нема ништа против истраживачког новинарства, али за новинаре ”Побједе” у текстовима који се објављују о Митрополији од доласка Драшка Ђурановића на њено чело не постоји друга страна. Даље, изрази и констатације које користе поједини новинари ”Побједе” у текстовима када је Митрополија у питању показују крајњу острашћеност и необјективност, што уствари представља идеолошки јуриш на Митрополију Црногорско-Приморску, њеног митрополита, свештенство, вјернике и црквену имовину. Управо због тога, Митрополија ће уз помоћ свог Правног савјета, иако то до сада није чинила, морати да размотри питање покретања адекватних поступака против ”Побједе” и њених неодговорних уредника и новинара.

Новинарки ”Побједе”, а ни њеном уреднику, није познат начин уписа својинских права у катастар непокретности који је законски регулисан у Црној Гори, као ни историјат тог уписа. Иако је уз текст објављен факсимил пуномоћја које је Митрополит Амфилохије 1999. године издао геодети Саву Д. Ђуришићу из Подгорице којим га је овластио ”да може за све манастире и храмове који се налазе на подручју Општина Подгорица и Даниловград, као и њихову имовину /земља и др./, а који се налазе у власништву Православне Митрополије Црногорско-Приморске извадити јединствене матичне бројеве код Републичког Завода за статистику Републике Црне Горе”, а у сврху комплетирања свеукупног Инвентара Митрополије, незнавена ауторка текста је без зазора констатовала да је црквена имовина у катастру непокретности у Црној Гори уписана на Српску Православну Цркву иако је уписана на Митрополију са њеним матичним бројем. Ријеч је о ноторној неистини коју је пласирала ”Побједа”, а коју не демантује само објављени факсимил митрополитовог акта него је демантују и стотине законитих правоснажних рјешења о уписа својинских права Митрополије о којима новинарка нема појма.

Црквена имовина у Црној Гори на подручју канонске јурисдикције Митрополије Црногорско-Приморске није уписана на Српску Православну Цркву као титулара, како неистинито и крајње злонамјерно тврди ауторка текста. Новинарка ”Побједе” не зна да су по Уставу Српске Православне Цркве врло јасно раздвојене имовина Патријаршије од имовине Митрополије и епархија и храмова и манастира који им канонски припадају.

Дилетантизам новинарке Крсмановић врхуни у наводу да се ”држава, за сада, не бави имовином коју је СПЦ преписала на себе”. За њу државни органи Црне Горе које наводи у тексту очевидно нијесу дио државе Црне Горе!?!

Ни у вријеме једнопартијског новинарства се није могло десити да се у ”Побједи” објави текст препун оваквих неистина и обмана када је у питању црквена имовина и то она која је остала у својини Цркве, као и других традиционалних цркава и вјерских заједница, послије национализације којом је одузет знатан дио имовине Цркве и вјерских заједница. Али, то се догађа данас у вријеме када се и преко страница ”Побједе” говори о поштовању људских права, али свима и свакоме осим Православној Цркви у Црној Гори. Само се тако могу објаснити ”Побједине” крајње злонамјерне и неистините констатације: ”легализација отимачине црквене имовине”; ”чији је Острог”; ”како је Српска Црква у Црној Гори дошла до вриједних некретнина”; ”Српска Црква се дочепала огромне и вриједне имовине” итд. Новинарка ”Побједе” је своје читаоце, без обзира на њихову малобројност, оставила без одговора на кључно питање: како је Црква – Митрополија Црногорско-Приморска сама од себе отела црквену имовину, коју је стекла највише задужбинарством и посједује је вијековима?

Из свих написа, посебно из посљедњег фељтона, узетог из историјски дилетантске књиге Радослава Ротковића, јасно се види да ”Побједа” пропагира нову отимачину имовине Православне Цркве у Црној Гори, блатећи Митрополију црногорско-приморску – ту вјековну кичмену мождину Црне Горе.

Од ”Побједе” би се, пак, очекивало да дâ свој допринос да се исправи неправда која је у вријеме комунистичког режима учињена Цркви и вјерским заједницама те да се њихова неправедно одузета имовина врати на исти начин као и у другим бившим социјалистичким државама које су постале чланице Савјета Европе и Европске уније. Нијесмо примијетили да је уредништво ”Побједе”, иако се здушно залаже за тзв. евроатланске интеграције, своју новинарску пажњу усмјерило на најновији годишњи извјештај Стејт дипартмента о људским правима и вјерским слободама у државама свијета у коме се говори и о реституцији имовине која је одузета Цркви и вјерским заједницама у Црној Гори

На крају, истичемо да је Митрополија кроз вјекове, као и током претходних деценија као добар домаћин водила и води бригу о очувању црквене имовине, а тако ће се понашати и убудуће без обзира на овакве и сличне манипулантске и текстове пуне вјерске мржње, аутора и уредника ”Побједе”.