САНУ: Подржавамо напоре СПЦ да очува интегритет и историјску истину

Извршни одбор Српске академије наука и уметности саопштио је данас да подржава напоре Српске православне цркве (СПЦ) да очува свој идентитет и интегритет, као и историјску истину.

„Вјерујемо да ће СПЦ у тим напорима, насупрот свим тешкоћама, градити мостове међу људима“, наводи се у саопштењу извршног одбора САНУ, поводом рјешења у предлогу Закона о слободи вјероисповјести у Црној Гори која се односе на положај СПЦ, преноси РТВ.

Парламентарни Одбор за људска права и слободе подржао је данас Предлог закона о слободи вјероисповијести и правном положају вјерских заједница.

Адвокат СПЦ: Закон о слободи вјероисповјести крши препоруке Венецијанске комисије

Правни заступник Синода Српске православне цркве (СПЦ) Миња Николић изјавио је данас да су предлогом закона о вјероисповести, који ће се ове недеље наћи пред црногорским посланицима, прекршене препоруке Венецијанске комисије и да се српска црква доводи у неравноправни положај с другим вјерским заједницама.

„Венецијанска комисија је о том предлогу закона рекла да је требало много тога другачијег направити. Мислим да је ту основни проблем о коме треба да размишља и влада Црне Горе и јавност и сви други“, казао је Николић за РТС.

„А ту има веома озбиљних ствари. Једна је да су друге вјерске заједнице, сем СПЦ-а, закључиле билатералне споразуме са владом Црне Горе 2011. године. Само Српска православна црква није. СПЦ је предлагала да и она закључи такав споразум, али влада се о то оглушила. Тема у тим споразумима је имовински статус“, рекао је Николић.

Према његовим ријечима, неким вјерским заједницама, с којима су закључени уговори, гарантује се право на имовину.

„Ту је проблем, а онда то ланчано значи да је тај предлог закона у супротности и са Уставом Црне Горе, јер показује неравноправан однос између цркава и вјерских заједница на штету Српске православне цркве. Повријеђено је и уставно начело забране дискриминације опет на штету СПЦ-а, као и уставом зајамчено право да се свима нуди једнака заштита права“, рекао је Николић.

У предлогу се нигде не каже да се то односи на СПЦ, али по свему се види да је ту некако потиснута Српска православна црква у подређени положај.

„Суштина је у томе да је изостао конструктивни демократски дијалог. На то је указала и католичка црква и папа Фрања. Није било учешћа цркава у фази која претходи предлогу закона, а то је јавна расправа. Она је дјелимично одржана, али по претходно датом предлогу. Овај нови предлог који је дошао три или четири године касније има посебно важних измена које се односе на статус имовине“, рекао је Николић.