Сад је јасно шта је за Лондон безбедност на Балкану: Чим неко пуца на Србе иза ћошка су – Британци

© Sputnik / Alex McNaughton

Напад маскираних Албанаца на српску војску можда није директна последица недавног састанка између британског изасланика и лидера Албаније, такозваног Косова и још три суседа, а можда и јесте. То још не знамо, али оно што јесте сигурно је да Велика Британија и тај састанак и те како имају везе са будућом безбедносном ситуацијом у Србији.

Овако проф. др Александар Ђикић , председник Скупштине српског националног форума коментарише могућу узрочно-последичну везу између албанског оружаног напада на Србе и састанка на броду британске Краљевске морнарице.

Изасланик Велике Британије за Западни Балкан Карен Пирс угостила је војне лидере Албаније, Црне Горе, Северне Македоније, БиХ и лажне државе Косово, а само неколико дана након тога шест џипова пуних маскираних Албанаца отворило је ватру у рејону базе Војске Србије. Случајности, каже наш саговорник – нема.

Ја читав живот живим са Албанцима и код њих не постоји ништа што је случајно. Сигурно је то испланирани напад, а он је последица нашег ћутања. Напади се дешавају готово свакодневно на рубним деловима општине, рецимо као што је Куршумлија, где жандармерија и војска не смеју да реагују, а народ је суочен са озбиљним изазовима. Колико сам ја обавештен, ти Албанци нису имали обележја полиције или нечег сличног, али сигурно је да су били организовани и највероватније подржани од стране одређених структура у КФОР-у, каже Ђикић за Спутњик.

Зашто ћутимо?

Када се спомиње Велика Британија, ту не треба тражити кривца – све само по себи јасно, каже он. Састанак који су Британци одржали на војном броду свакако није био у корист Србије, већ обрнуто, а оно што је забрињавајуће је то што се у Србији олако прелази преко таквих ствари, што се не реагује ни путем дипломатских канала нити на било који други начин.

С обзиром на то да су све земље које је британски изасланик угостио на војном броду, укључујући и Црну Гору, данас у НАТО-у и под доминантним утицајем Велике Британије, такав састанак се дефинитивно није могао одржати, а да тема није била Србија, односно планирање евентуалних сукоба против ње у будућности.

Србија се, истиче наш саговорник, већ годинама понаша према народној изреци: „Вук магарцу сапи једе, он мисли да сања.“ Опкољени смо НАТО земљама , а реторика која долази из појединих, пре свега бивших југословенских република, као и наративи који се формирају, дају пуно разлога за бригу. Оно што ипак највише забрињава, закључује Ђикић, јесте то што недовољно озбиљно схватамо читаву ситуацију.

Опипавање пулса

Доктор историјских наука и политички коментатор са Косова и Метохије Милош Дамјановић каже да се, узевши све у обзир, напад на Војску Србије може тумачити као испитивање пулса, односно својеврсна провокација са задњим намерама – да се изазове озбиљнија инцидентна ситуација како би се Београд натерао на нове уступке или довео до унутрашњег пораза.

Приметна је појачана милитаристичка политика привремених структура у Приштини, нарочито у последње време, не само кроз појачану реторику, већ и кроз праксу. У току је све већа милитаризација, упућивање на војне савезе, војна зближавања, што смо видели и кроз албански увоз турских дронова, као и кроз покушаје самосталне производње дронова, затим кроз разне војне аранжмане које склапају са земљама у окружењу, рекао је Дамјановић за Спутњик.

Претња по Србију

Он објашњава да сви ти савези и аранжмани не би имали сврху да нису усмерени ка некој противној страни, а да је свима до сада јасно да привремене структуре у Приштини показују непријатељски однос искључиво према Београду, односно према Србима. Из тог угла може се анализирати да Приштина тежи, с једне стране, да се безбедносно осигура, а с друге стране, да своју агресивну политику усмери ка оним центрима које сматра противничким. У овом случају, каже Дамјановић, то је свакако претња по Србију.

То јесте нешто што озбиљно ремети стабилност у овом делу Европе и пре свега представља безбедносну претњу по Србију. Само постојање паралелних структура у Приштини и неконтролисање тог подручја од стране српских органа реда, безбедносна је претња. Са оваквим политичким и војним тенденцијама, та претња постаје још озбиљнија. Зато сваки албански потез треба схватити озбиљно и предузимати адекватне контрамере, како би се спречили покушаји дестабилизације и ескалације насиља.

Поред тога што су сви савези које Албанци склапају са непријатељски настројеним земљама у окружењу нешто што је неприхватљиво за српску страну, то такође представља и грубо кршење међународних принципа , почевши од Савета безбедности УН, резолуције 1244 и осталих докумената, где се тим структурама не дозвољава формирање било какве војске.

У свему томе, нажалост, негативну улогу имају и саме чланице НАТО-а, односно чланице КФОР-а, које су и до сада финансирале и наоружавале те снаге, омогућавајући Албанцима да та њихова „војска“ стане на ноге и располаже модерним наоружањем, закључује Дамјановић.