Саботажа у Љубљани: Угашена вечна ватра у спомен на ослободиоце, „синове Русије и Совјетског Савеза“

Вест да је на главном љубљанском гробљу Жале угашена вечна ватра која је осветљавала споменик „синовима Русије и Совјетског Савеза“ који су у два велика рата током 20. века погинули борећи се за слободу Словенаца од Аустроугарске, а потом нацистичке Немачке, распалила је страсти на словеначким друштвеним мрежама.

„Саботажа на Жалама?“ – то је објашњење који је Фејсбук група „Словенија против русофобије“ одмах понудила својим члановима, уз протест и подношење кривичних пријава, како градској општини Љубљана (у чијој је надлежности гробље Жале) тако и полицији, уз захтев да вечни огањ „одмах врати у првобитно стање“.

Вратимо се најпре у лето 2016. године када су крајем јула, полагањем венца, председник Русије Владимир Путин и тадашњи словеначки председник Борут Пахор одали пошту палим руским и совјетским војницима и тако свечано отворили нови споменик на Жалама.

Претходно су два државника присуствовала традиционалној свечаности код Руске капелице на планинском врху Вршич (1.611 м) у Јулијским Алпима у спомен на трагичну смрт руских ратних заробљеника које је засула снежна лавина док су током Првог светског рата у језивим условима градили највиши друмски прелаз који повезује Крањску Гору са долином Тренте. Други део тадашње посете руског председника Словенији одржан је на централном гробљу у словеначкој престоници.

Двојица председника су тада током кратке комеморације свечано отворила први заједнички споменик руским и совјетским војницима ван Русије.

Монументални споменик је током протеклих година обасјавао вечни пламен, све док шетачи на „Путу сећања и другарства“ нису у понедељак приметили да вечна ватра више не гори.

Грађани су одмах посумњали на саботажу јер је на попришту остављена цедуља на којој на енглеском пише „Наваљни херој који никад не умире“.

Део житеља Љубљане је такав вандализам понукао да закључе да је то „последица антируске пропаганде какве није било против било којег другог народа, док су медији индиферентни према геноциду над Палестицима, без икакве осуде Израела и Нетанјахуа“.

Управа гробља се испрва завила у мук, словеначка полиција такође. Иначе, подршка изградњи споменика палим руским војницима била је исказана на највишем политичком нивоу још у марту 2011. године, када су се током званичне посете Словенији састали тадашњи словеначки премијер Борут Пахор и тадашњи руски премијер Владимир Путин.

Реализацију договора је преузела мешовита међудржавна комисија која је основана на темељу споразума између влада Словеније и Русије о ратним гробљима. Први заједнички састанак пројектне групе за подизање споменика палим руским војницима одржан је у мају 2015. године у Љубљани. Након интензивних разговора и стручних координација, крајем јануара 2015. године одређена је најпогоднија локација за подизање споменика на љубљанским Жалама, у кругу гробља.

Сукоб у Украјини је у међувремену охладио односе службене Љубљане са Русијом.

Влада премијера Роберта Голоба спроводи антируску политику коју је 2022. зацртао претходни премијер Јанез Јанша и, упркос позивима група грађана која упозорава да култура повезује људе – одбија да поново отвори Руски културни дом, затворен у време Јаншине владе.

Русофобија коју хране како владајући политичари на челу са премијером Голобом и министарком спољних послова Тањом Фајон, тако и словеначка опозиција, сада је угасила и светло – вечни пламен на Жалама уз споменик помирења који чине осам стубова, од којих четири представљају војнике царске Русије погинуле у аустроугарском заробљеништву у време Првог светског рата. Остала четири стуба симболизују војнике Црвене армије који су живот изгубили у борбама на тлу данашње Словеније током Другог светског рата.

Стубови представљају осам година, колико су трајала оба рата, а на њима су уклесана имена преко 3.000 палих руских и совјетских војника. На врху сваког стуба је бронзани ждрал раширених крила.

„Бели ждралови сматрају се симболом совјетских војника који су погинули у Другом светском рату. На територији бившег Совјетског Савеза често су приказани на споменицима везаним за период који у Русији називају Великим отаџбинским ратом. На сваком стубу налази се и бронзани портрет роде, симбола Прекмурја, где је највећи број црвеноармејаца страдао током борби са војницима Сила осовине током ослобођења Прекмурја у Другом светском рату“, пише у публикацији „Згодовина на длани“ („Историја на длану“).

Споменик су од словеначког мермера исклесали руски вајари, а финансиран је од стране донатора из Русије. Словенија и посебно Љубљана су у прошлости биле поносне што нису следиле праксу држава Источне Европе (Пољске, балтичких држава) где су споменици Црвеној армији мета вандала или чак државних институција које их уништавају.

Али сва је прилика да скрнављење совјетских споменика сада постаје пракса и у Словенији, иако нешто наде у бољу будућност пружа данашње саопштење управе гробља Жале да ће „уложити напор да вечни пламен поново гори“.

У том напору су одлучни да им помогну и поједини угледни становници Љубљане који су за суботу 24. фебруар у 12 сати на Прешерновом тргу у центру словеначке престонице најавили „протест против цензуре у медијима и штетне русофобије која свет и Европу води у пропаст“.

Можда је и то разлог што су локална полиција и управа Жала данас пожурили са изјавама да за гашење вечне ватре није крива саботажа или вандализам већ „техничка грешка“, уз обећање да ће та бити брзо отклоњена. Да ли међу „техничке грешке“ убрајају и паролу у „славу“ Навалнога нису саопштили, јер се тог „детаља“ у свом обраћању јавности нису ни дотакли.