Сабор СПЦ: КиМ, Јасеновац и Сребреница „жалац“ у телу наше Цркве

Свети Архијерејски Сабор СПЦ поручио је данас да је на редовном годишњем заседању најважније било питање Косова и Метохије и да треба успоставити функционалну Заједницу српских општина и посебно појачати заштиту наших светиња.

Такође, Сабор истиче да даје подршку Епархији рашко-призренској која, заједно са Пећком патријаршијом, представља чврст ослонац нашем народу и његовом опстанку.

Сабор је посебну пажњу посветио теми страдања нашег народа и његовој борби за очување духовног, културног и националног идентитета, али и пуке егзистенције, како данас тако и у другим историјским тренуцима.

„Рак-рана српског народа – Косово и Метохија, али и Јасеновац и остала стратишта и губилишта у такозваној НДХ и другде, а у наше дане и Сребреница – стални су ‘жалац у телу’ наше Цркве. Због тога Црква и данас диже свој глас и изнова указује на неистине, у домаћем и глобалном јавном простору, чији је циљ историјски ревизионизам којим би се дао легитимитет небивалој историјској инверзији“, саопштио је Сабор.

Сходно њој, како је истакао Сабор, православни Срби, који су жртве вишекратних геноцида и етничког чишћења, хоће да прогласе не само за злочинце него и за извршитеље геноцида.

На Сабору, који је одржан у Београду од 14. до 18. маја, истакнуто је да је наша Црква са својим народом на, како је наведено, мученичком КиМ годинама изложена великим притисцима, нападима и неизвесној будућности.

Са највећом забринутошћу, Сабор констатује да данас приштинске власти несумњиво иду у правцу негирања основних права српског народа и Цркве, а све у циљу изградње етничког албанског друштва.

„Због оваквог стања Сабор остаје при свом досадашњем једнодушном ставу да се проблеми на КиМ морају решавати искључиво дијалогом, заснованим на поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН и међународним повељама које гарантују очување суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије на овом простору“, наводи Сабор.

Како је наведено, иако наша Црква није директно укључена у политички дијалог између Београда и Приштине, СПЦ не може да равнодушно посматра све тежи развој догађаја.

„И с правом очекујемо да наши ставови и забринутост за наш верни народ и светиње буду уважени у овом процесу. У том контексту, поред успостављања функционалне Заједнице српских општина, посебно треба појачати институционалну и безбедносну заштиту наших светиња у форми посебног механизма заштите у складу са неким од постојећих модела у Европи и на основу досадашњих одредби, које се, нажалост, све чешће од стране Приштине не поштују и не примењују. Таква врста заштите треба да очува правни положај, имовинска права наше Цркве и слободу вероисповести“, наводи се у саопштењу.

У Светом Синоду мандат је престао митрополиту црногорско-приморском Јоаникију и епископу бачком Иринеју, чиме ће они у наредном једногодишњем периоду бити чланови-заменици овог тела.

Чланови Синода у преосталом једногодишњем мандату остају епископ браничевски Игњатије и епископ горњокарловачки Герасим, а за нове чланове у предстојећем двогодишњем мандату изабрани су епископ зворничко-тузлански Фотије и епископ рашко-призренски Теодосије.

Сабор је изабрао четири нова епископа: за викарне епископе патријарха изабрани су архимандрит Тихон (Ракићевић), настојатељ манастира Студенице, са титулом епископ моравички и јеромонах Никон (Цвјетићанин), сабрат манастира Ковиља (Епархија бачка), са титулом епископ јенопољски.

За викара митрополита црногорско-приморског изабран је протосинђел Пајсије (Ђерковић), настојатељ Цетињског манастира, са титулом епископ диоклијски.
Такође, за викара епископа новограчаничко-средњезападноамеричког изабран је архимандрит Серафим (Балтић), клирик ове епархије, са титулом епископ костајнички.

Редовно заседање Сабора је уместо првобитно најављеног свечаног отварања у Великој лаври Пећкој Патријаршији, историјском, осмовековном седишту архиепископа и патријараха српских, услед понижавајуће и срамне одлуке приштинских власти да патријарху српском Порфирију и архијерејима СПЦ забране и онемогуће улазак на територију КиМ, отпочело је саборном архијерејском литургијом у Спомен-храму Светог Саве на Врачару 14. маја.

Сабор је разматрао могућности унапређења духовног живота и организације наше Цркве у иностранству, и у том духу, формиране су четири нове епархије у Европи.
Поделом Епархије британско-скандинавске формиране су Епархија скандинавска са седиштем у Стокхолму, чији епархијски архијереј ће бити досадашњи епископ британско-скандинавски Доситеј и Епархија британско-ирска са седиштем у Лондону, за чијег архијереја је изабран досадашњи викар патријарха епископ јегарски Нектарије.

Поделом досадашње Аустријско-швајцарске епархије формиране су Епархија аустријска са седиштем у Бечу, којом ће до даљњег администрирати Епископ бачки Иринеј, и Епархија швајцарска са седиштем у Цириху, за чијег је епископа изабран досадашњи епископ аустријско-швајцарски Андреј.

Такође, Сабор је одобрио нове статуте за наше епархије на тлу САД, а одобрио је нови статут Епархије диселдорфске и немачке.

Посебну пажњу Сабор је посветио анализи стања и проблема црквене просвете, размотривши положај српских православних богословија, планове и програме и начине и могућности њиховог унапређења.

Овом приликом су за ректоре богословија Светог Кирила и Методија, привремено у Нишу, и Светог Петра Цетињског на Цетињу изабрани досадашњи вршиоци дужности ректора ових школа: протојереј Дејан Крстић за ректора нишке и протојереј Благоје Рајковић за ректора цетињске богословије.

Сабор је, такође, посветио пажњу и духовним и геополитичким последицама ратних сукоба у Украјини и у Палестини. Овим поводом Сабор поново диже свој глас у заштиту обесправљених, гладних и прогнаних невиних жртава, апелујући на релевантне међународне институције да са речи о правди пређу на конкретна дела правде, милосрђа и миротворства.

Указујући на огроман значај богословља, и списатељске делатности светог Јустина Ћелијског (Поповића) за духовно узрастање српског народа и православних народа, Сабор је обележио и 15 година од смрти патријарха српског Павла, као и 25 година од смрти митрополита новограчаничког Иринеја.

Током Сабора је одржана и седница Централног тела за довршење изградње Спомен-храма Светог Саве на Врачару и примљен извештај овог тела о свим радовима изведеним у протеклој години и примљеним прилозима као и о преосталим неопходним радовима.

На позив председника Србије Александра Вучића и принца Александра Карађорђевића, чланови Сабора су учинили посете овим личностима, наведено је у саопштењу.