Поjава фашизма и скретање Хрватске у десно jе тема британског недељника Њу Стеjтсмен коjи констатуjе да су се у Блаjбургу окупиле хиљаде Хрвата како би присуствовали миси одржаноj у част фашистичким воjницима убиjеним на краjу Другог светског рата.
У тексту под насловом „Учинимо Хрватску поново jаком: Kако се фашизам поjавио у наjмлађоj земљи Eвропске униjе“ аутор Jоjи Сакураjа описуjе црне заставе с поздравом „За дом спремни!“ коjи jе како се наводи, био „повезан с усташким режимом – марионетском нацистичком државом коjа jе послала хиљаде Jевреjа, Рома и Срба на смакнуће у логоре смрти“.
Лист наводи и да jе међу ВИП гостима на комеморациjи у предњем реду седео Бранимир Главаш, осуђени ратни злочинац из ратова деведесетих, а да jе мало даље био и Златко Хасанбеговић, нови хрватски министар културе, затим Tомислав Kарамарко, вођа десничарске Домољубне коалициjе коjа jе недавно дошла на власт, преноси регионална тв Н1.
„Златко Хасанбеговић jе усташки ревизиониста“, пише аутор коjи помиње прошлогодишњу емисиjу Oтворено и његову изjаву о антифашизму као флоскули.
Учествовање самог врха власти на комеморациjи у Блаjбургу jе, сматра аутор, jедан од наjjачих доказа да jе наjмлађа чланица EУ скренула оштро десно.
У контексту Хрватске се, што ниjе ретко, у оваквим чланцима спомињу Oрбанова Mађарска и Пољска, па тако изузетак ниjе ни оваj чланак, али jе ипак сва пажња усмерена према Хрватскоj, наводи Н1.
Kао главни узрок раста десног екстремизма наводе се економска криза, висока незапосленост и jавни дуг, а на све то се, како пише лист, надовезала избегличка криза коjа jе додатно подигла тензиjе у хрватском друштву.
У чланку се помиње и проблематика великог броjа ратних ветерана коjи су били политички активни у постављању десне опциjе на власт. Mноги од њих, сматра аутор, након искуства ратова деведесетих с носталгиjом гледаjу према времену НДХ.
„Чини се да у Хрватскоj људи више брину о мртвима него о живима“, закључуjе аутор чланка.